#zudnja

[stvaralastvo]

Vidim na stotine ljudi dnevno  koji su sasvim odustali. Na sve strane vidima na stotine ljudi koji ne žude ni za čim,  osim hrane, krovom i odećom, usresređeni smo na to, bez snova. Oni ne osećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni. -stvaralaštvo

[asweetjane]

Neko vreme sve te stvari i ne opažamo, a onda nas svi ti trbusi, bokovi, guzovi, sve to runje, te sise, te sluznice počnu da proganjaju; a kad ih se zasitimo, prestaju da deluju. Gde je mera? I najveći ženskar katkad oseti od svega toga gađenje. Žudnju treba negovati, gajiti, usmeravati, zalivati, kao što vrtlar uzgaja cveće. Ako ga zaliva previše, sagnjili, a ako premalo, usahne.

Vitomil Zupan, “Igra s đavolovim repom”

[odlicna]

Odavno žudim za nekim Ko će znati šta mi predstavlja Poljubac u čelo Kome ću se sklupčati u krilu Dok zavlači prste u moju kosu Ko će na moju ljutnju reći da sam dete Razmaženo Ishitreno Temperamentno Odavno žudim za isprepletanim nogama Ispod toplog jorgana Za privlačenjem u zagrljaj Onda kada želim otići Žudim za Toplim rečima koje će me ugrejati poput čaja Za ostavljanjem otisaka dlanova Na zamagljenim prozorima Za detinjastim ponašanjem, Jer baš sam takva ispod ledene površine - Obično dete koje želi da se igra. Žudim za jednim domom U kome ću osećati da bih tu mogla ostati zauvek Za nekim ko će umiriti moj nemirni san Pored kog neću imati košmare Ko će reći: "To je samo san", A ja ću u svaku reč naivno poverovati Krupnim očima nade gledati I sve to, modro i zeleno Napokon će me uspavati. Odavno žudim za nekim Kog ću svakodnevno zasmejavati Ko će voleti Baš tu nezrelu devojčicu koju sam dugo skrivala Ko će je povući nestašno za kike U kome će se roditi osećaj Čuvanja Razumevanja Da nije lepo dete rasplakati, A jos manje ženu, Jer baš ona Donosi užitke Misterije Bliskost Šetnje na ivici opasnosti; Baš žena Uvek svima pruža ruku spasa. Odavno žudim za jednim "Da" Na pitanje "Mogu li biti tvoje sve?" Žudim za prepuštanjem Odlaskom i dolaskom bez promena Distanci Udaljenosti Žudim za jednom rupicom na bradi Jednim osmehom Slatkim osećanjem koji pruža jedna brada na mom vratu Za jutarnjim golickanjima Pesmama Nadimcima koje mrzim, Ali koja dobijaju lep prizvuk sa jednih usana; Znala sam da odavno žudim Ali novembar mi je doneo osobu Koju ću Nadam se Znati da volim. Ivana Jovanović

[kao-hladnokrvna-kucka]

Oči

Decembar.Sneg.Vraca secanja.Secanja na nas.Kada smo se,po najvecem snegu,setali pored reke i pricali o samo nama bitnim stvarim.Opet pada sneg.Bele pahulje nezno padaju da zemlju I formiraju beli prekrivac koji budi uspomene.

Setanja. Prijala bi mi.Pored reke uvek duva vetar I to me uvek vrati iz sveta maste I uspomena.Ali I ipak nema nikoga pored reke.Bas kao I onog decembra,pre dve godine,kada smo se setali pored reke.Drzali za ruke.Pricali.Samo pricali.Nista drugo nije tako delovalo na mene kao prica sa tobom.Uvek sam je volela.Od uvek je to bio moj ventil negativne I izvor pozitivne energije.Posle svake setnje sa tobom bih se osecala bolje.Nikada mi nije bilo tesko a I po dva sata,po najvecoj zimi,setam sa tobom pored reke I pricam. Samo pricamo.

Imao si oci boje neba.Tako plave I prozrace. Oci boje mora.Tako duboke I misteriozne.Ali te oci.Te oci su od uvek bile pune ljubavi.Te oci su bile neshvacene.Niko ih nije razumeo.Ali niko nikada nije ni probao da ih razume.Svi sui h osudjivali,a nikada nisu znali koliko se emocija,bola,ljubavi,srece,patnje krije u njima.Oci koje nisam videla dve godine. Izgubila sam se u mislima slusajuci muziku kada sam naletela na nekoga.Rekla sam “Izvinite”,ali poznati parfem mi nije davao da se okrenem I nastavim dalje. Previse sam dobro znala taj parfem. Kada sam podigla pogled,videla sam te oci. Tvoje oci. Gledale su me onako brizno I nezno kao I poslednji put kada smo se videli. Samo su tada bile pune tuge I nemira. Nisu se mnogo promenile od tada. Ali dobile su neki novi sjaj kada su se susrele sa mojima. Neku novu dozu radosti. Mozda je tacno da oci nnista ne mogu da sakriju. Da su oci ogledalo duse. E bas u jedne takve oci sam se ja zaljubila I ne pustam ih tako lako.

[asweetjane]

Obuci se kako umeš i isturi grudi. Neka tvoja gola noga krene, nek’ polude ljudi. Nek’ se žudnja vojnika probudi.

[asweetjane]

Има носталгија према одређеном и према неодређеном, према знаноме и према незнаноме; а ове потоње су најјаче и најупорније. Носталгија је све што нас мами својом слијепом неумитношћу. А ако и непознато има ту атрактивност — то горе по нас! Није оно због тога мање наше, нити је његова власт над нама мање снажна. И није то тежња за нечим што стоји напрам нашем бићу, различито од њега: то је увијек она иста, стара жудња за интеграцијом нашег ја, онај поход због искупљења једног дијела себе.

“Прољећа Ивана Галеба”, Владан Десница

[llantheall]

Svijet nije spreman da svoje osjećaje i misli pretočim u rijeku riječi

[asweetjane]

A ispod svih reči, zvukova, ideja i lica, ispod meteža života i vremena, tinjala je, stalna i neprekidna žudnja - Una, Una, Una, Una, Una, potrebna si mi kao nikotin! I tu ništa ne pomaže ni mudrost, ni pamet, ni iskustvo, ni svi prethodni ljubavni slučajevi tog bednog iskustva, ni sva poniženja na koja je osuđen čovek koji voli.  Zagnjurio je glavu u njenu kosu i ostao tako skriven i bezbedan pola sata. Želeo je da joj ispriča svoju muku, ali plašio se da ga neće shvatiti, a i daga shvati - da će se onda osećati jačom od njega. Pogledala ga je i koketno kazala: - Kao svi uspešni muškarci tvojih godina, i ti, naravno, moraš da imaš mladu ljubavnicu! - Izgleda - rekao je - kakav kič!

“Una”, Momo Kapor