U utorak, 4.-og jula u Katoličkoj Porti otvoren je peti po redu “ArtEkoMarket” koji će trajati do nedelje 9. jula. Veliki broj izlagača je na štandovima postavio različite rukotvorine, obuću, odeću i prirodnu kozmetiku. To je još jedna izvrsna prilika da se upoznate sa “handmade” umetnicima i njihovim proizvodima, malim umetničkim delima i kupite neki unikatni deo odeće, obuće ili nakita i postanete ponosni vlasnik nečega što niko drugi nema. Još jedan plus ide i organizatorima što su ovaj “ArtEkoMArket” postavili baš u vreme EXIT-a kada naš grad poseti na hiljade domaćih i stranih turista pa su mnogo veće šanse da ova manifestacija bude dobro posećena.
A u Porti, ko na pijaci, svega i svačega, šareniš kvalitetnih i sa ljubavlju urađenih stvari. Jedna od tezgi nam je posebno privukla pažnju pa smo odlučili da proćaskamo malo sa vlasnicom.
Zamolili smo je da se predstavi i da nam pobliže kaže čime se i zašto to ona bavi :
“Zovem se Pavlović Gordana, rođena sam u prošlom veku, završila sam Trgovačku školu, zato što su me tata i mama nagovorili da je to praktično, posle sam upisala fakultet, književnost, koji nisam završila jer me je život odveo na drugu stranu…
Dugo vremena sam bila mama, radila razne stvari, puno čitala, istraživala,usavršavala kuvanje, da bih jednog dana počela da radim ovo što sada radim iz čistog hobija. Prosto sam imala neke ideje koje su čučale u meni i morala sam da ih iznedrim. Krenula sam da šijem lutkice od čarapa, da pravim igračkice, jastučiće, tašnice i to je uglavnom bilo namenjeno za neke poklone za rođendane ili male znake pažnje meni dragim osobama i prijateljima. Na nagovor prijatelja koji su me hvalili i ohrabrivali prvi put sam se odvažila, negde u maju 2015. godine da pokažem svetu šta imam, izašla sam na ArtScape Market. Za prvi put nisam prošla loše i tu sam , kako se kaže, dobila krila i uvećala samopouzdanje. Tu sam videla da se moji proizvodi sviđaju drugima, ima tu svega, od kecelja, ručno slikanih, do igračaka, nekih modnih detalja koji su i većina na mojem štandu. Kako mi luta mašta i kako dobijem inspiraciju tako se i posvetim nečemu drugom. Nisam isključiva i određena samo za jednu vrstu robe , već imam prilično širok spektar raznih proizvoda.”
Kaže da je sad na pragu jedne nove priče koja je prilično inspiriše. Naime, počela je da radi sa recikliranim materijalima i tu je, ustvari, jedan veliki prostor koji joj se otvorio, jer ideje samo naviru, a apetiti rastu. Počela je da radi sa starim materijalima, najviše zato što je tržište ograničeno, sa bojama, teksturama, materijalima…pogotovo što kupuje samo određene vrste. Počela je da traga za bojama i određenim materijalima i shvatila da to već postoji u starim stvarima. Kada je počela da obrađuje te stare, već upotrebljavane materijale, shvatila je kako oni nose neki duh vremena, neke stare priče, da imaju neki retro šmek i to je vuče da radi još više i ta priča joj se još više dopala. Tako je počela da pravi unikatne šalove, od sitnih delića stare garderobe sa nekom osnovom novog. Imala je izložbu, u „Fridi“ (u Miletićevoj ulici, prim. Red) koja je bila vrlo uspela i zapažena.
Goca nam još dodaje : “Pravim i marame kao i tašne od tih recikliranih materijala, pa već polako prelazim i na garderobu. To će se pojaviti negde u periodu jesen- zima ako sve bude teklo po planu i onako kako ja očekujem. Moja priča je verovatno vrlo slična nekim drugim „handmade“ pričama jer sve što krene iz ljubavi i entuzijazma mora da prokrči svoj put negde. Mislim da ne bih ni istrajala da nije te ljubavi, jer ja nisam napravila neku finansijsku konstrukciju pa ušla u ovaj posao misleći koliko ću zaraditi i da li će mi se uoipšte isplatiti. Ušla sam čista srca i puna ljubavi i idem napred svojom stazom. Da mi je ovo isključivo posao, verovatno bih već odustala, ali pošto je ljubav pokretač svega, nastavljam dalje da praznim tu neku svoju negativnu energiju koja se ,hteli-ne hteli, nakupi u čoveku, i pošto mi je ovo i hobi i neki ventil teram napred. Imala sam neke momente kada sam pokušala da se dodvorim mušterijama, da bih više toga prodala, pa sam razmišljala baš na tržišni način i onda sam shvatila da ja ne mogu da se nosim i trkam sa, recimo, Kinezima, jer ne mogu biti konkurentna velikoj proizvodnji. Moji proizvodi su unikatni ili u vrlo malim serijama, a to ne može biti jeftino kao nešto što se pravi u velikim količinama, tako da sam brzo odustala od toga. Ja šijem na „Bagat“ mašini, koju sam nasledila od mame, a ona je donela u miraz kad se udala, o čemu više da pričamo,haha. Ne mogu da pariram sa cenama i kad sam odustala od toga i dala mašti na volju, sve je krenulo na bolje, tad se priča zakotrljala ozbiljnije”.
Sarađuje sa „Art marketima“ jer je njena roba dosta specifična i nije za neku impulsivnu kupovinu, više je za neke ljude koji se odmah prepoznaju u tome. „Art marketi“ joj više služe kao reklama, da se pokaže široj publici i ne očekuje neku baš veliku prodaju, gleda samo da se pokrije, da ne bude u minusu, ali, već ima iskustva, uglavnom se ljudi kasnije javljaju, i dobije taj neki zakasneli, ali važan „ feedback“. Pošto ne radi u velikim serijama i ima dosta unikata, gotovo svaku stvar koju je prodala zna ko ju je kupio i dosta mušterija se vraća pa već imaju i po nekoliko njenih proizvoda, tako da može reći da ima i redovnih kupaca.
Na naše pitanje kako je pronalaze potencijalne mušterije i kupci, Gordana odgovara : “Kontaktiraju me preko fejsbuk stranice „ Blue Bird Collection“ i to mi je jedini način oglašavanja, za sada. Sledeći korak će, verovatno, biti nuđenje mojih proizvoda nekim radnjicama po gradu koje već postoje i koje nude robu sličnu mojoj, tako neke „handmade“ stvari pa ću probati da sa nekim od njih ostvarim saradnju. Jedan broj ljudi već duže vreme mi se javlja sa predlogom da bi voleli da vide te proizvode uživo, a ne samo putem interneta, pa ću im verovatno ispuniti želju. Definitivno ću uraditi nešto po tom pitanju u skorije vreme.
Inače „ Blue Bird Collection“ je dobila ima po plavoj ptičici, koja je poznata kao simbol slobode, jer je to krenulo kao moje oslobađanje neke kreativne priče i strane, i to za mene znači – biti slobodan na tom nekom ličnom nivou. Na tom mom logou sa plavom pticom piše „Ako sačuvate dete u sebi, to je kao da nosite svaki dan dugu u džepu“.
Za više informacija posetite fejsbuk stranicu “Blue Bird Collection” https://www.facebook.com/bluebirdns/?fref=ts
“Blue Bird Collection” – duga u džepu U utorak, 4.-og jula u Katoličkoj Porti otvoren je peti po redu "ArtEkoMarket" koji će trajati do nedelje 9.