#balasevicizam

[hoomansunshine]

Nikom ne pričam o tome, brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem . . .

[hoomansunshine]

Di je da je neka je

samo nek daleka je

da je duze trajalo

ne bi valjalo..

[hoomansunshine]

Nego... ne pitaj dvaput da idemo na put- rođen sam spakovan!

[hoomansunshine]

I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino čemu se molim. Brinuću već ja, nemoj ti brinuti. Ma, da sam hteo, već sam sto put mog'o ginuti..

[hoomansunshine]

Odlutas ponekad i sanjam sam

priznajem ne ide, ali pokusavam

[hoomansunshine]

Napiši mi pesmu, mazila se… I nisam znao da li ću umeti. Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa, i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim, ali… Postoje u nama neke neprevodive dubine… Neke stvari neprevodive u reči. Ne znam… Napiši mi pesmu, molila je… I nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem. A onda odjednom, iznenada… Raspored mladeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam… I tako… Eto ti pesma, ludo jedna.

Đorđe Balašević – Provincijalka

[hoomansunshine]

A priču je moju slušala skeptično.

Za nju je, naravno,

To bilo totalno falš i patetično,

male banalne strasti...

Ljubav, ljubomora..

Čežnja i bol..

i tom slično..

Užas. Patetično.

[hoomansunshine]

I neka mi to ne uzme nebo za zlo

al' ti si jedino cemu se molim.

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti

ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti.