Mar 11, 2019
Ona pusta prostornost nebesa nad Novim Beogradom platno je na kojem treperi nervozni hologram Milanovih reči. Samo onaj ko živi na Novom Beogradu - tom bastardu korbizjeovske mašte i orvelovskog antisna o apsolutnom redu - zna da je dosada najgušća u sobama zgrada sa one strane reke, i da Milanov glas u njima - nikada dovoljno velikim da prime pet hiljada ljudi sa dignutim čašama - tu najbolje zvuči. Da samo tu - znam da sam isključiv, ali, sve su istine isključive - dok gledate u suprotni Zid, pogađa ravno u nerv i tačno u srce.
Mihajlo Pantić