Putovanje busom
Sedeli smo u busu jedan pored drugog tog hladnog i vlažnog petka. Bilo je veče i kiša je padala. Vraćao sam se kući i žurio da stignem na prvi bus. Ušao sam i shvatio da je prevelika gužva dok su me obuzimali mirisi raznih ljudi na tom malom prostoru. Sedeo je u 5 redu do prozora i gledao medicinski atlas, tačnije karlicu i butnu kost. Pitao sam ga “jel slobodno?” kratko je odgovorio “sedi”. Seo sam i skinuo sam jaknu pošto je u busu bilo pretoplo zbog previše ljudi. Čekali smo da krenemo, stavio sam slušalice i pustio svoju plejlistu. Krenuli smo i vrućina se polako gubila u busu. Jedini izvor toplote stvarale su naše noge koje su bile pribijene jedna uz drugu, dok su nam se kolena dodirivala. Obojica smo se trudili da se ne odvajamo zbog toplote koju smo stvarali. Zbog te energije osetio sam blagu erekciju. Nisam želeo da se putovanje završi. Došla je na red i moja stanica i tad sam shvatio da izlazimo na istom mestu, bio je iza mene i nestrpljiv da izađe što pre, možda se uplašio, išao je ispred mene, pratio sam ga još dvadesetak koraka da bi on zastao i pozdravio se s nekim. Seo sam u taksi i pomislio kako ga neću nikad više sresti. Taksi je kretao i stao na raskrsnici u tom momentu on se pojavio na pešačkom prelazu. Pogledao me i blago se nasmejao, taksi je krenuo i tu je bio kraj. Nikad ga nisam više video.