Discover Top Posts Tagged with #klenovnik

Na osnovu ovog spomenara neki Tomas Man-Junior mogao bi da napiše roman.

Radnja počinje u Klenovniku, u Hrvatskoj, lečilištu za plućne bolesti i tuberkulozu koje je smešteno u dvorcu iz 17. veka.

U Klenovnik je 1946. primljena Zorica N. iz Beograda, obolela od tuberkuloze. Dočekali su je primarijus Dr Miljec i jedan pomoćni lekar koji se potpisuje još nečitkije.

Među bolesnicima, podeljenim po oboljenjima (u spomenaru se spominju „srčani“ i „pneumaši“), našli su se cimerica Zdenka, Marina M., Josip Kasaič („soba 37/II kat, poslanik“), Štefica, Jelica M., Milan koji svoje ime stavlja pod navodnike, Nikolić Anka, Božo („tajnik sobe 36“), „Presjednik sobe 36“ iz Slav. Broda i mnogi drugi, više puta potpisani.

Zorica je sa sobom nosila „knjigu“.

Ali to nije bio dnevnik namenjen ličnim zabeleškama. Od prvog zapisa (iz 1941), u „knjigu“ su se upisivali članovi porodice, prijatelji i udvarači. Prvi zapis, na prvoj strani, ostavila joj je mama (Nadica), „Ne volim te što si lepa...”.

Još u Beogradu, 1942, u knjigu se upisuje Jovče, zelenim penkalom. U jednom od obimnijih priloga Zoričinom spomenaru, na duplerici, Jovče daje opis mladića kakvog joj želi za supruga: „... ima dva plava krupna oka, nos bokserski, usta, dva uha, dve ruke, noge do zemlje i stopalo kao dečji grob“. Prilaže joj i portret mladića dodajući „Osveta je slatka“.

U periodu pre bolesti, Zori slične želje upućuje i Bogdan Krstić, 22. decembra 1943. godine u Beogradu: „Da te kitim cvećem/ cvetak si i sama/ već ti želim dobrog muža/ za godinu dana“, takođe se okušavajući u likovnom izrazu.

Knjigu su uglavnom ispunili bolesnici iz Klenovnika. Iz 1946, kada je prvi put primljena u sanatorijum, datira najveći broj zapisa.

Ali teško je utvrditi hronologiju događaja.

Jedan nepotpisan zapis „Nikada te zaboravit neću“ (verovatno Zoričin) navodi čudnu hronologiju (24-XII-46 – 30-IX-1946), a na idućoj strani naznaku „Zagreb, 11-IX-1946“. Da li to znači da je Zorica provela leto i jesen u Klenovniku, u novembru otišla u Zagreb, pa za Beograd?

Jedan crtež-isečak u stilu Sare Kej predstavlja Zoricu N. sa putnom torbom na kojoj piše Beograd-Klenovnik, sa datumom 16. VI 1946. Ali ako je to bio datum dolaska, kako je moguće da su se u knjigu pacijenti upisali i pre juna? Da li je knjiga putovala poštom?

Kako bilo, Zorica se u Klenovnik vraća još barem jednom, 1950. godine. O tom povratku svedoči beleška „Za drugi sjet od Jelice“.

U porukama, koje su većinom bezlični, rimovani „spomeni“ u stilu: brzo čitaj prva slova-eto tebi odgovora, retko se uopšte spominju bolest i Klenovnik.

Pacijentica Cveta piše 14. maja 1946: „Srele smo se u prekrasnom dvoru Klenovnikom što ga ljudi zovu! Lječile smo svakojake rane Ponajviše plućne i srčane“, prilažući crtež dvorca i okućnice.

„Gledaj! draga Zorice“, piše Danica, „Da otputuješ iz Klenovnika, U Beograd da se vratiš I da se više nikad, ovđe Ne povratiš.“ Na poleđini buketa koji je zalepljen u dnu poruke, ispisano je: „Za uspomenu i dugo sećanje Zorici od Danice... VII... 194_“.

Marina M. Zorici daje stoički savet: „Nemoj se, Zorice, nikada u životu uzrujavati ni pridavati preveliko značenje ni sreći ni nesreći, ni tuzi ni radosti, jer možeš vrlo lako navući tuberkulozu na sebe.“ (Nasuprot tome stoji adađo koji 20. avgusta upisuje Stanko: „Preko boli k radosti. Beethoven“.)

Franka Perušić iz Zagreba želi joj da dobije sina poput dečaka na ilustraciji koju je isekla iz novina. Na njoj razbarušeni i bosi dečak u beloj košuljici raskopčava bermude. Franka uz sličicu dopisuje legendu: „Nemoj sine da mi bos odaš jer pazi da nedobiješ Tuberkulozu“.

Da li je i kada Zorica N. otišla iz lečilišta?

Da li se udala za Jovču ili Branka Krstića? Ne znamo. Kao što ne znamo ni šta se u periodu između 12. aprila 1941. i 23. aprila 1950. dešavalo van dvorca Klenovnik.

#klenovnik #zorica n.#spomenar #1946 #1950 #kalenić #50 dinara