Novi Zeland, jesen 2007. U apotekama širom zemlje počelo je izdavanje nove formule leka Eltroxin –zamene za hormon tiroidne žlezde, tiroksin, koju o trošku države, od 1973, koristi na desetine hiljada Novozelanđana. Par meseci kasnije, vladinoj agenciji za kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih usluga počeli su da stižu izveštaji o neželjenim efektima medikamenta. Pored uobičajeno skopčanih s upotrebom sintetičkog tiroksina, kao što su letargija, bolovi u zglobovima i depresija, pritužbe pacijenata odnosile su se i na simptome koji inače nisu povezani s hipotireozom (hronični manjak tiroksina) ili korišćenjem veštačke zamene za hormon tiroide: bol u očima, svrab i mučnina. Već u leto naredne godine, moglo se govoriti o provali nezadovoljstva novim Eltroxinom: tokom prvih 18 meseci njegovog izdavanja, broj prijava neželjenih posledica leka uvećao se dve hiljade puta[1].
Zanimljivost cele priče ogleda se u sledećem: aktivni sastojak medikamenta, tiroksin, bio je identičan onom koji Eltroxin sadrži od dana kada je prvi put proizveden i pušten u promet. Drugim rečima, stara i nova formula leka bile su bioekvivalentne. Paralelno s premeštanjem njegove proizvodnje iz Kanade u Nemačku, kompanija GlaxoSmithKline izmenila je samo neke od tzv. inertnih karakteristika medikamenta: veličinu, oblik i boju tablete, kao i oznaku utisnutu na njoj.
Šta je onda kod pacijenata moglo izazvati poplavu neželjenih dejstava? Juna 2008, novozelandski mediji počeli su da izveštavaju o „aferi“, pripisujući štetne efekte Eltroxina navodnim izmenama u njegovom sastavu. Ekstenzivno medijsko pokrivanje pratilo je povećanje broja pritužbi. Ubrzo je uočeno da najviše žalbi dolazi od pacijenata iz onih delova Novog Zelanda čiji su lokalni mediji najviše pisali i govorili o leku i njegovim negativnim nuspojavama. Dakle, imalo je osnova za sumnju da se radi o indukovanim simptomima.
Pacijenti nisu lagali o svojim tegobama. Zaista su ih osećali. S druge strane, one se nisu mogle pripisati i objasniti farmakološkim svojstvima zamene za tiroksin. Stručnjacima nije trebalo dugo da shvate da se suočavaju s pravom epidemojom nocebo efekta.
