Čuvaj nas.

[cuvajnas]

mislila sam o tome da dignem ruke od tebe bezbroj puta za ove četiri godine. govorila sam sebi da čovek ne može nepomično da stoji u tački gde ga sve do kostiju boli,a da je ta bol zanemarljiva za onu drugu stranu. trudila sam se da objasnim sebi da tako zaista ne može čitavu večnost. ili može...još samo jedan dan,još jedan i još jedan...

[cuvajnas]

možda prodje život a ja ne budem više onako bliska ni sa kim.

[cuvajnas]

od svih reči koje sam ti rekla,najviše volim one koje nisam. uvek plačem kada pričam o tebi,oko moje šareno.

[cuvajnas]

ponovo je leto i sunce mi sija o lice i jedino što vidim je gde te sve nema.

[cuvajnas]

S, potrebni su dani da se oporavim od snova u kojima si prisutan. Nadam se da si dobro.

[cuvajnas]

teši me jer znam da ono što je jednom bilo jedno,nikada ne može postati nešto drugačije.

[cuvajnas]

sinoć sam samo htela da ti kažem da ćeš zauvek imati mene. i kada misliš da si sam na celom svetu ti zauvek imaš nekog svog.

[cuvajnas]

ni Bog dragi ne zna šta ti bi pa me ostavi

[cuvajnas]

:šta bih još rekla njegovoj majci da imam prilike:

Možda sam zakasnila koju godinu ali htedoh samo da Vam kažem da i dalje razmišljam o onome što ste rekli. Znate,ja sam stala na pola puta kada ste Vi rekli kako ne mogu dalje,i dali sebi za pravo da me sputate,postavljate granice i pravila,sabotirate i svirate kraj. Od tada mi retko padne na pamet da se borim negde gde su mi šanse ravne nuli,ipak ste Vi veća sila od mene. Svakako da više znate,ali sigurno i da manje razumete,jer kao da ste zaboravili da postoji snažna zabluda da osećanja iz mladosti s' vremenom postaju blaža,što je paradoks,jer samo naučite da ih kontrolišete i suzbijate,ali ona ne janjavaju. Jednostavno se skriju i talože po nekim povučenim mestima. I kada čovek slučajno upadne u neki od tih ponora,bol je stravična. Ja nekako sebe uvek nadjem da se saplićem o njih. To ne znači da sam nespretna,neproračunata i svetovima udaljena od Vas. Ja sam samo porasla drugačije. Zapravo,za razliku od Vas ja volim "okrnjene" ljude. Takvi su moji bližnji (to znači da su prošle neke vojske i neki vetrovi). Slična tome sam postala i ja,kada ste me proterali i primorali me da dignem ruke od onoga što sam najviše želela. Želim da znate i ovo,ono što je dete u meni zavolelo nije prestalo ni posle hiljadu odrastanja. Iz onoga što ste mi priredili naučila sam da je najmudrija stvar koju mogu učiniti da budem na vlastitoj strani,da uvek navijam za sebe i sebi slične. Čak i onda kada mi drugačiji,oni što se golom oku čine boljima,otmu ono najmilije. Na posletku,htedoh samo da Vam kažem, boleće Vas jednom zasigurno mnogo intezivnije nego jednom jednu devojčicu na čije ste slepo verovanje,svaki trud i kvalitetan potez pljunuli.

[cuvajnas]

već više od tri godine i 6 meseci razmišljam o tome zašto si plakao one noći. i ne mogu da zaboravim...

[cuvajnas]

ne dam da te iko izbriše,zanima me samo dal ti soba isto miriše

[cuvajnas]

čovek od kojeg bežim da ga ne zavolim,neće biti planina,on neće da zagrmi kad čuje moje ime,neće mi biti utočište. on me dočeka naslonjen na auto svog tate,poljubi me pre nego me išta pita,mršti se kada ga nazovem srećom ali mi greje ruke u džepovima svoje jakne za koju je napomenuo da je "skupo platio". grdi me i pokazuje prstom na svaku moju grešku,govori kako me ne razume i da preterujem. onda mi zagrli ramena,poljubi me još jednom i kaže da mi kosa lepo miriše. čovek u kojeg se bojim da se zaljubim unosi mi se u facu,kritikuje me i osporava svaki moj kvalitetan potez,on govori da smo nekompitabilni, nejasni jedno drugom i da ovako nikuda nećemo stići. potom se zakune da poslednji put razgovara sa mnom i źureći ode u svoj stan samo da bi me pozvao nakon par minuta da kaze da će me i sutra videti. čovek od kojeg bežim da ga ne zavolim ne voli kad ja odlucujem hoću li doći,i ako dodjem hoću li ga sputati sledećim susretom na koji kasnim sat dva nakon njega,a ja ne volim da nas stavljam u okvire,ispisujem nam pravila i kodekse ponasanja,ograničavam nas na ono sto jesmo ili ne,jer brzo bih videla da nemam gde dalje da pobegnem. čovek kojem bih okrenula ledja samo da ga ne zavolim neosporivo podseća na jednog muškarca,i zbog toga nas izdajem,žmurim,držim fige iza ledja i ne verujem u njega,smejem se kada je ljut i gasim telefon,i bežim,bežim samo da ne boli kao jednom ranije.

[cuvajnas]

ovo nije ljubav već bolesna igra života da razuveri moje detinje poglede na svet i smisao. da mi oduzme nadu,veru i razumevanje za tudje padove u mojim očima.

i ovo što ti sada pišem nije iz ljubavi,ovo ti se ja svetim za sve one izgubljene noći, u kojima sam zore dočekala govoreći Bogu da nisi kriv ti,niti svi oni,već ova mala,vama "ni do kolena" ja,što se večito nadmudruje sa većim silama.

ovo nije molba za mrvu pažnje,ovo ti prkosim za svaku suzu,za svako čekanje,za nedočekivanja i uneredjena jutra u kojima sam opipavala hladan jastuk tražeći pogled i milovanja i ne nalazeći ništa do tupe tišine i činjenice da te nema.

ovo je časna reč da ću voleti sebe više nego onog ko je od mene jednom otišao.

[cuvajnas]

jel mogu po nekad da dodjem da prespavam? uopste ne moramo da razgovaramo samo da se setim kako mirišeš?

[cuvajnas]

šteta je,mogao si mnogo bolje,bio si jednom sjajan.

[cuvajnas]

bolje da sam umrla nego što sam se setila nekih stvari

[cuvajnas]

Tri godine sedim i gledam,

reklame,uvodne špice,flajere za dostavu hrane,neke tudje živote kako mimo svega teku,neke neozbiljne filmove,dosadne kratke serije koje svakako ostavim na pola,potpisane ugovore,bačene stare kartice iz telefona.

Tri godine propuštam,

svirke,bioskop,da okrenem dva broja iz imenika,kafiće u jednoj ulici i da se budim zbog nekoga rano,prigradska naselja,razglednice sa mora,glasovne poruke,razumevanje da je ono granica,da pružim ruku i kazem ajmo.

Tri godine se ne pomeram.

Tri godine sedim i gledam reklame i filmove.

Stefane