Kada Jusufa a.s. u zatvorsku ćeliju na nekoliko godina strpaše, niko istinu o njegovoj istini ne znavaše, niti je ko o tome hteo da čuje, u očima naroda on bijaše izdajnik, težak pokvarenjak i besramnik.
Spletku o njemu zasijaše baš one koje sa njim ne mogaše, jer nad njihovom, on Božiju riječ je stavio... Svojim riječima su doprinele da se Jusuf u tamnicu nađe baš one čije su se riječi u tom vremenu i tom narodu jako uvažavale i kojima se davalo bezuslovno povjerenje.
Godinama nakon toga, njihove spletke su pale, priznale su svoje slabosti one koje su ga tu i dovele i one beše posramljene zbog toga, a Jusuf namesništvom nagrađen...
Nekada i mi moramo da shvatimo da ima puno insana u insanskim očima časnih, poštenih i uvaženih koji svoje sivilo prikrivaju pričama o šarenilu, koji sa nama nisu mogli uspeti pa su iz svojih slabosti prema nama razne potvore posijali, odbrambeni mehanizam psihe tih ljudi je takav da će radije istinu izvrnuti nego li sebi istinu priznati, ljudski ego ne podnosi da bude poražen, a još manje da bude pogažen.
Ego mora da nađe način da svoje (ne)ponašanje spere sa sebe, jer je nefs otišao toliko visoko da se ne smije usuditi da pogleda gdje je ruh ostavio...
"...oholeći se na Zemlji smišljali su zlo - a smišljanje zla pogodit će upravo one koji se njime služe. Zar oni mogu očekivati nešto drugo već ono što je zadesilo narode drevne?! U Allahovim zakonima ti nikad nećeš naći promjene; u Allahovim zakonima ti nećeš naći odstupanja." (Fatir, Ayah 43)
Pa se ne žalosti... :)