[drsebastijan-blog]

05.03.

Ustao samu 5 : 30, iscedio, zalio, svirao. Sinoć sam, posle svega što se izdešavalo ostao u sobi i dugo razmišljao o Thingu.  Ko, zašto?

Dva metka.

Ulazna rana je bila kružna, kanal levkast.  Izlazna rana nepravilnog oblika – veća od ulazne.

Drugi metak se zadržao u telu. To znači da je metak, nešto ili neko omeo, na putu do tela. Ustrelina nastala sekundarno nastalim projektilom, to nikako nije bila slučajnost. Neko je došao tu da bi ubio. Da li bilo kog ili baš Thinga? Pokušavao sam da se setim svakog detalja od te večeri, ništa neuobičajeno se nije desilo. Thing je bio smiren, vedar i nasmejan. Poznajemo se već godinama, mnogo pre Tajlanda.

Thing je možda jedini čovek kome verujem u potpunosti...

Telefon me je trgao iz polu sna. Zvali su iz policije, u 11h da dođem kod njih na informativni razgovor u vezi sa slučajem. Pit se promeškoljio kada je čuo telefon, nije navikao na taj zvuk, a ni ja. Idem do bolnice, devojka je jutros prebačena sa intezivne.  Voleo bih da je vidim. Danas imam dva manja zahvata, nadam se da me u policiji neće puno zadržati.

[drsebastijan-blog]

04.03.

Ceo dan sam proveo u bolnici, Thing je upucan. U svojoj smeni na svom random mestu, neko je samo ušetao u bolnicu tek tako, ispalio na doktora, iz neposredne blizine dva metka i pobegao. Policija vrši istragu i cela bolnica je na nogama, niko od zaposlenih nije smiren, mislim da je više zbog njihove bezbednosti nego zbog Thinga koji je nenamerno spao u drugu plan. Prvi metak ga je promašio i zabio se u zid hodnika, zato je napadač, pretpostavlja policija, ispalio i drugi, koji ga je na nesreću pogodio. Pucanj se desio negde oko 4h, neposredno posle mog odlaska. Da sam se zadržao duže možda bih mogao da pomognem, možda se ovo ne bi desilo, možda bih sad ja lažao sa rascepljenim stomakom ili lobanjom... U svakom slučaju, neću se sigurno bavitim tom patetikom.

Metak ga je pogodio u glavu i zato moj pejdžer nije zapištao, doktorka Ann kaže da je u kritičnom stanju, u komi je, operacija je trajala skor 5 sati, dala je sve od sebe, sada je na njemu da uradi isto. Nadvio sam se nad njim, nad njegovom uvijenom glavom, nisam mogao ništa da uradim osim da mu kažem kako mora da se probudi, da ne mogu sam i da uzme par dana oduška, koliko mu treba da se odmori a onda polako na noge lagane. Pogledao sam u raspored, nisam imao ništa zakazano za danas, izašao sam iz bolnice i otišao kući kod Jukeija, mislio sam da će mi reći više detalja nego u bolnici.

,,Samo sam čuo pucanj, pogledao sam u televizore ali svi hodnici su bili prazni, ni jedna kamera nije snimila ništa neuobičajeno.  Vezao sam kaiš sa pištoljem oko struka i krenuo da izađem iz nadzorne sobe, onda se začuo i drugi pucanj. Trčao sam kroz hodnike kao blesav, bio sam siguran da sam čuo pucanj iz pištolja ali nisam znao gde, kamere ništa nisu prikazivale, nikoga živog nije bilo ni na jednom spratu. Jedan medicinski brat je dobio dete pa su dežurni otišli u sobu za dežurstva i malo proslavljali, pretpostavljam da zbog muzike i galame nisu čuli ništa, a i oni su bili na trećem spratu a ja na samom prijemu u prizemlju. Ne znam ni šta je doktor Thing radio tu, obično je na drugom ili trećem, strašno je zaista, takav doktor...”

Kada ga je našao, Thing je ležao u lokvi krvi bez ikakvih znakova života. Nikoga drugog nije video. Zahvalio sam Jukeiu, seo na motor i odvezao se odatle. Policija mi nije rekla za kamere, klinac im je rekao sve što i meni. Sigurno postoji razlog zašto nam to nisu ni spomenuli... možda je neko iz bolnice pokušao da ga ubije.... da li je Thing uspeo da prikrije sve dokaze od sinoć, da li ga je neko uhvatio na delu?

Idem da se provozam po gradu i razbistrim glavu, javio sam “Bazi” šta se dogodilo, svi smo u pripravnosti.

[drsebastijan-blog]

03.03.

Ustao sam u 5 : 30 , iscedio 1kg pomorandži, jednu čašu sam popio ja sa ostatkom sam zalio biljke, svirao sam im violinu pola sata. Pit je dremao. Negde oko 2 sata jutros, u trenutcima kada se vrhunac večeri bližio, dobio sam poziv od Thinga. Platio sam piće i izašao iz hotela, seo sam na motor i odvezao se do klinike.

Svež vazdh me je šibao po licu, nisam stavio kacigu, želeo sam da se razbudim, da provetrim misli i smremim glavu za ono što me je čekalo. Thing me je sačekao na zadnjem ulazu bolnice, dok smo prolazili hodnicima reče mi da je dečko mlad, ima svega 19 godina, radio u polju, pirinač, mislim da ćeš imati pune ruke posla. Uzrok smrti: moždani udar.

Na stolu za operacije,  ležao je mlad leš, nadvio sam se nad njim i dobro ga osmotrio. Uzeo sam skalpel i dobro udahnuo poslednje žive mirise njegovog tela, pod rukom sam osećao toplinu koja samo što zauvek nije napustila ovo mesto. Dečko je bio mlad i ja sam imao pune ruke posla. Kada sam završio, samo sam izašao , ostavio sam Thinga da dovrši “posao“. Kao i uvek do sada, niko nije primetio nešto čudno na telu, obdukcija je moćna stvar. Usput sam prošao pored njene sobe, spavala je glavom nagnutom ka mesečini, lice joj je bilo opušteno i blaženo, što mi je potvrdilo moje mišljenje da je operacija prošla u najboljem redu. Nije bila kao ostali pacijenti ovde. Njihova lica su zgrčena, odisala su patnjom, ne samo od bola organa koja im svakodnevno popravljamo, već zbog straha. Strahuju od ishoda pre, strahuju od ishoda posle, strahuju od toga što su uopšte ovde, zatečeni ... Nikada dosada nisam upoznao čoveka koga vest , da mora biti operisan nije zatekla i isprevrtala mu utrobu. Najveći alkoholičar će se zaprepastiti kada čuje da mu jetra otkazuje. 90 % ljudi, koji su bili pod  mojim skaleplom, su svesno godinamam unazad išli pod taj nož, a da nisu želeli da urade ništa povodom toga, i onda im saopštite kako su im pluća u veoma kritičnom stanju a okoreli pušač zanemi, koža vam se raspada a iskvarcovana gospođa padne u nesvest.  Ali ne i ta devojka, nešto kod nje je odisalo spokojem, kao da je baš na mestu na kom treba da bude.

Idem da se istuširam uskoro krećem na kliniku. Pit se nije pomerio celo jutro.

[drsebastijan-blog]

02.03. uveče

Skoro je 10, tek sada sam došao u stan iz bolnice. Hello Kity me nije prepoznala. Ušao sam u njenu sobu i nadvio se nad njom, zbunjeno je treptala micajući krajeve usana u polu osmeh, nikada se neće otarasiti te glupave navike. Skinuo sam masku sa usana ali od nje niša drugo, sem tupog poleda, nisam dobio. Sa njenom povredom je sve u redu, ne sme da se napreže niti da ustaje još neko vreme, ali će biti dobro, bar se nadam, s obzirom na to da je izgubila pamćenje. Ne seća se napada, ni restorana, što svakako objašnjava i to da se ne seća ni mene. Iz restorana su rekli da joj je prvi dan na poslu, pa je i ne poznaju ni nju a ni njenu porodicu. Ne seća se ni jednog imena ni lika, ne zna da li ima porodicu a ni u restoran, a ni u policiju, niko nije dolazio da se raspituje za nju. Prvi put u karijeri mi se dešava ovako nešto. Udarac nije bio u glavu, niti ima bilo kakve povrede glave, jedino posttrauma, mada... imalo je nešto u njenom tupom pogledu, nekako je bio previše tup, osoba koja izgubi pamćenje obično je preplašena i zabrinuta, ona je bila suprotno. Ničeg se nije sećala ali kao da je znala da je bolje tako. Policija još ne zna ko je napadač a ni kamere restorana ne pomažu. Pit zadovoljno leži u akvarijumu i sluša Betovena, to ga uspavljuje, ne i mene. Malo sam spavao, ceo dan proveo na klinici, bavio se protokolima, pričao sa policijom, ostalim doktorima i njom. Ništa mi se nije uklapalo. Idem napolje, provozaću se motorom po gradu, potrebno mi je nešto da mi skrene misli. Možda se usput nešto zanimljivo desi.

[drsebastijan-blog]

02.03. jutro

Sinoć sam kasno legao, u bolnici se ništa još uvek nije dogodilo, nisam obavio sve što sam planirao za sinoć, nisam se presvukao, ni istuširao, zaspao sam na kauču uz muziku Davida Lyncha ...

Nasukao sam se automobilom pored autoputa, u nekoj nedođiji, poput Meksika, tamo gde kaktusi i kamenje niču, nije bilo nikoga ko bi prošao. Izašao sam napolje u oblak pun prašine koja je još uvek dizala oko auta, protrljao sam oči i pogledao u gepek koji je bio otvoren, u njemu je bilo telo, žensko, koje se nije pomeralo.... Zazvonio je pejdžer i trgao me iz sna.

Pit je spavao, ili mi se bar tako činilo, napustio sam ga, napustio sam svoje biljke, kao što sam napustio san i  uzeo kaput, devojka se probudila.

[drsebastijan-blog]

01.03.

Intezivan dan je iza mene, ustao sam u 5:30, iscedio kilogram pomorandži, jednu čašu sam popio ja a sa ostatkom sam zalio biljke. Aurora, moj najbolji prijatelj, je rekla da će danas biti 21° C , temperatura koju  najviše volim. Pit je bio sav naduven i još uvek preživao hranu od sinoć, uzeo sam violinu i pola sata svirao biljkama. Izašao sam na trčanje, ulice su bile vlažne od kiše, udisao sam isparenje tih kiša kao što udišem mirise tela pod skalpelom. U ušima mi je svirao David Bowie, počeo sam da ga slušam tek nakon što je umro, i sada svaki njegov uzdah, svaka njegova reč  ima mnogo više smisla. Poenta je u oživljavanju. Otišao sam u restoran da uzmem hranu koja me je već čekala u rukama nove Hello Kitty, prvi put sam je video a ona se smešila i gledala pravo u oči kao da me ovde viđa već duže vreme. Jedan fleš, i ja sam je već video na stolu, ispod mene, kako se smeje i liže moj skalpel.  Toliko dugo sam ovde a još mi nije dosadio njihov tupi šarm, glupavi osmesi,  koliko će im vremena još trebati da skapiraju da ne moraju da izgledaju fejk da bi bili pristojni. Sutra si ti na mom stolu umesto ove hrane, rekao sam joj na meksičkom i tresnuo kesom u kojoj su se nalazili sveže pripremljeni morski plodovi. I dalje se smejala. Cenim da je kojim slučajem razumela šta sam joj rekao, obesila bi mi ruke oko vrata i klimala potvrdno glavom, i dalje smešeći se, sve dok ne bismo stigli do stana. Ma koliko da ja volim žene one će uvek mene voleti više, ma koliko da želim neku od njih ona će mene želeti više. Nije to do mene tolikim procentom koliko je do njih. One su te koje daju uvek duplo više. Duplo više mržnje, duplo više ljubavi, duplo nežnosti , duplo briga, duplo reči, duplo osmeha, ja da sam žena sam sebi bi bio dovoljan. Vratio sam se u stan, Pit je i dalje imao puno posla oko preživanja, onaj od sinoć je bio nešto teži od običnog Tajlanđanina. Mislio sam da ću ceo dan posvetiti svom telu i čitanju ali pejdžer je zapištao i ja sam se stvorio na klinici za 20 minuta. Nepoznati napadač je ušao u obližnji restoran, nožem probio stomak devojci kojoj je to bio prvi radni dan i pobegao. Ležala je na mom stolu, ispod mene, sklopljenih očiju ne smejeći se. Definitivno nisam mislio na ovo kada sam je malopre video, to je bila ona bez sumnje, mogoa sam da se zakunem, to je bila ona devojka koja mi se smešila i pružila kesu punu sveže pripremljenih morskih plodova. Uzeo sam skalpel i počeo da sređujem njenu utrobu koja mi se smešila. Zahvat nije bio težak niti je trajao dugo, posle toga sam otišao u stan i nastavio sa planiranim stvarima, sestra će me pozvati čim se pacijentkinja probudi, imam želju da je vidim pre svih, pre policije i novinara, koji su lebdeli kao lešinari po hodnicima bolnice.