@pricamonjemu-blog - Tumblr Blog

Tata

Molila sam tatu tuznim okicama uz smesak, dok se u pozadini cula 2pacova pesma, da ne ostavlja mamu, jer stvarno joj treba tri godine u dzepu, a on sam u stanu molila sam mamu, da ne zaboravi sebe i stane na svoju stranu iako nisam razumela, cula sam tu galamu koja je propratila moje jaslice i moje suzice za koje su mislili da su radosnice govorila sam coveku, koji je moj otac, sa 3 godine, u kolicima, u hladnoj kuci bez kamina da nije kraj i da ljubav sve resava govorila sam, a nigde mi glasa nije bilo jer sam bila dete surovo prepadnuta beba, nisam jebeno bila ni devojcica gledajuci kako odlazi sve sto me je stvorilo i sve sto sam mislila da ce me nauciti da hodam disem

pevam

govorim. Ko ce mi dati krila. Niko nije cuo. 7 godina i mi u parku, mama,tata, ja srecna porodica ili sam bar tako mislila mama gleda u daljinu, tata baca pikavac “ Da li bi mi se vratila?” “Nikad!” odgovor moje mame u te snene dane nisu bili jasni detetu poput mene govorila sam mama, on te voli tata, potrudi se Ljubav sve pobedjuje! Opet niko nije cuo. 13 godina i ja u stanu coveka koji je moj otac Tata? Malo sutra. Otac? Na papiru tako pise Stranac? “Cerko, svakog dana volim te sve vise” “Super,cale, ajd” baci tu cigaru i otvori prozor, eno mame!” 10 ujutru, ispred zgrade, stana u kom je cale ziveo bez bilo kakvog cilja “sreco, hajde prosetaj malo da tata kaze nesto mami” “Vidi imas li koji dinar, plata mi nije skoro a ost”o sam bez para, treba mi za sebe..” “ A kad je detetu trebao otac, gde si bio,a!? Ko te jebe!” Ipak, moja majka bese ta koja mu dade i poslednji dinar. Jer ga nije volela. Cale, zakasnio si, neke reci si precutao. Kevo, hvala ti al opet sto te zidove medju vama niko nije spustio? Ni tad me nisu culi. 17 godina; moja obrijana obrva kosu sam posekla sama, noz drzim pored karmina u pederuši a u huaračama duvan i malo para koje sam maznula za ćaleta to je sve što on voli ipak, ja ga više ne volim jednosoban stan, mrak, terasa u haosu na njoj 3 kila duvana i filteri za isti rakije i vina a u stanu moj nazovimo ga ćale, pljuga i gleda Zadrugu tišina među nama traje već 3 godine i kako da detetu svom kažem “oslobodi me” mardeljano jednom reče “..i šta to znači? da detetu svom nikad neću reći ne plači!” šta da radim ja, Smokiša? što dete u meni nikad suzu pustilo nije a nije imalo ni oca ni porodicu ni ljubav ni slogu ni zagrljaj ni priču za laku noć jeste, časni sude majka mi je pružila sve što joj Bog dade da vaspita me, ali časni sude, neman je teška, oštra i bolna a mog oca su smatrali za ovna imaš dete, majmune nikad mu to nisam rekla imaš ćerku, kretenu što je nikad nisi držao za ruku? što me, jebote, ćale, nikad nisi voleo, onako kako svaki tata voli ćerku? što me nikad nisi naučio da droga šteti i da ne jurim za momcima u najk trešama i TN patikama što me, u pičku materinu, ćale nikad nisi pazio nego si zgazio i mamu i mene samo da bi tvoj ponos i tvoja čast o kojoj jebenoj časti do kurca i pričamo? gnjido! rekla bih ti da te mrzim ali si me stvorio rekla bih ti da mi je žao i da te volim ali nikad me nisi pitao kako sam! rekla bih ti da mi je drago što si dao krv za mamu kad je bila u bolnici pre 2 godine i što si bio toliki put u drugi grad da je vidiš rekla bih ti i da te razumem, i da znam kako je kad voliš a ne smeš i da znam da je voliš iako to nikad ne bi priznao ni sebi ni meni ni njoj rekla bih ti da sam ti u očima videla sve ali ćale tu nema mene zar ne? na posletku jebiga ćale, rekla bih ti, da me, nikad, nikad, nikad, nisi ostavio sad bih te zagrlila i poljubila i sa ponosom bih ti rekla “tata!” ovako ćale izvini ali žao mi je što se znamo. “ Otvori prozor i daj mi pljugu na posletku sam naučila da sa tobom ćutim i opraštam izdaju kao starom drugu” “Kćeri……, nije valjda, da pušiš?” ultravioletna

sljokica13

Ženo, divim ti se.

syntacked

via weheartit

suprotnost

Znate ono kad ste toliko sarkastične da momci misle da ste glupe i pokušavaju da vas nauče o datoj temi but who’s the real dumbass

bavilju

nikad neću vidjet dobro u nekim osobama ma koliko se one trudile to da pokažu, niti ću ikad prestat da volim osobe koje nisu zaslužile ni mrvu ljubavi.

teski-grafiti

kvazi-boem-deactivated20201122

Ko ih yebe iskr

suprotnost

Nikom ne pričaš i onda ti se sve skupi i doživiš nervni slom jer ne možeš otvoriti teglu kiselih krastavaca a sam si

middle-of-chaos

Opis života..

kvazi-boem-deactivated20201122

Raja trazi veselo, ko ce slusat’ tudju muku kao zivotni moto

chaotic-lion-deactivated2022032

Ćaletova

Učim te da kažeš – hvala, neću, hoću, ljubav, san, želim, sreća, jebi se kretenu, mogu, znam. Učim te da nikad ne kažeš – ciganin, peder, kurva, mržnja, bolest, seks za jedno veče.

Život mi nije dao priručnik. Sestre mi nisu dale nikakvo objašnjenje, samo su rekle – rodila se i ne diše. Sedeo sam u čekaonici i pitao se – kako je moguće da život ne diše? I sve je zastalo dok nisu istrčale iz sale i uzviknule – Čestitamo! Majka i devojčica su dobro, imaćete pravog borca u kući!

Bežao sam od tvojih pelena. Kad si imala grčeve, znao sam samo da te poljubim i da čekam da prođe. Onda su usledili tvoji prvi osmesi, pa koraci, pa reči. Prvi kašalj. Prve fotografije i iščekivanje – da li će sve ispasti dobro kad se razvije film? Vrištanje kad treba da se ide u vrtić. Tamanila si Kiki bonbone koje su ti se lepile za zube, pa si, ne vodeći računa da li su ti čiste ruke, pravila najsmešnije face pokušavajući da prstima iščačkaš lepljive komadiće sa desni. Nikad mi neće biti jasno zašto si toliko volela onaj crtani Čudesna šuma, kad si preplakala svaki kraj. Ili kad si tražila da te upišem na kurs letenja, da bi kasnije mogla da se družiš sa Petrom Panom.

Još uvek čujem kako pucketa celofan u koji su uvijeni karanfili za tvoju učiteljicu. Čujem i škripu olovke dok učiš da pišeš. I zvuk talasa dok pokušavaš da plivaš. Prvo popiješ malo slane vode, pa se zagrcneš i okreneš ka meni i uz prkosni osmeh dobaciš: “Ovaj nije bio dobar, idemo na sledeći!” I kako se smeješ dok ti sladoled curi po beloj haljini. Nikada nisi znala da obučeš belo, a da se ne isflekaš. Ali znam da ćeš jednom to uspeti, kad ti onaj pravi zgrabi srce.

Vidim te kako glumiš da padaš u nesvest na školskoj priredbi, jer si zaboravila tekst. Aplaudiram ti za snalažljivost.

Čujem te kako baki pridikuješ da nije podobna da te savetuje, jer ne izlazi iz svog dvorišta, iz provincije… Onda ti ona ispriča kako ju je deda ukrao iz kuće i da je porodicu sačuvala na okupu snagom tufnaste kecelje. Zagrliš je i obećaš joj da ćeš napisati krimi roman o njenom životu.

Učim te da kažeš – hvala, neću, hoću, ljubav, san, želim, sreća, jebi se kretenu, mogu, znam.

Učim te da nikad ne kažeš – ciganin, peder, kurva, mržnja, bolest, seks za jedno veče.

Znam da si se dosađivala dok sam pokušavao da ti objasnim zašto je kliše glumiti ženskog Bukovskog u drugom razredu gimnazije i bacati se po ništavilu sopstvenog postojanja. Da su tetovaže prolazna moda. Da se alkohol ne loče, da se u alkoholu uživa. Da ti opijati nisu potrebni za pisanje. Da ti je potrebno da osećaš da bi pisala. Jedino tako tvoj svet neće prestati da priča i da živi. Pokušavao sam i na kraju sam ti objasnio.

Bio sam tu uz tebe i za tebe. Borio sam se, možda ne kao Sonjin ili Anin ćale, ali sam se borio. Učio sam te da se boriš i sama. Da ne budeš krhka princeza. Da budeš mangup i princeza u jednom.

Imam da ti kažem da sam ponosan u kakvu si osobu izrasla!

Imam da ti kažem da treba redovnije da spavaš, da jedeš više voća i manje da pušiš. Da ne izlaziš sa mokrom kosom na ulicu. Da šutneš svakog ko te je povredio!

Znam da ti nedostaje da odložim oružje, da te zagrlim i šapnem: “Ćero, ovaj frajer ti je super!” Meni nedostaje još više, jer puno je stvari, onih običnih i svakodnevnih, s kojim želim da ti dosađujem.

Mala, nemoj da se prožimaš sa onima koji te ne dotaknu. Dečaci iz tvojih priča nemaju pojma koliko su srećni, što su makar na kratko bili deo tvog sveta.

Nemoj da se stidiš kad pričaš sa praznom stolicom, fotografijom ili pločom. Tebi barem ne moram da objašnjavam da sam uvek tu. A svet neka misli da si luda. Guraj svoju priču, samu sebe vadi iz govana i vuci napred i gore. To su dva dozvoljena pravca.

I zagrli majku nekad!