(Parce que le dernier texte de Malike m'a trop mise dans le mood des gosses being okay.
https://www.seuls-labd.com/agora-post.php?post=10129
(c'est tout bête mais genre
les gamins qui ont le temps de se poser et d'être des gamins et de discuter jeux vidéos or whatever)
also Ajza still a fav <33)
Et voilà donc des gens. Les couleurs d'Edwige et Camille sont pas tip top mais bon, j'aime bien les autres. Et en fait j'adore dessiner Zahia. Et première fois que j'arrive à dessiner Isaure et je suis trop contente ? (J'aime tellement ce perso.)
Zvanični Berlin koristi optužbe za antisemitizam da zaštiti Izrael od kritike i uguši diskusije o kolonijalizmu.
Denijal Jegić
Krajem marta su organizatori Ruhrtriennalea, godišnjeg muzičkog i umjetničkog festivala koji se održava u predjelu Ruhr u Njemačkoj, najavili da će kamerunski filozof i postkolonijalni teoretičar Achille Mbembe održati glavni govor na ovogodišnjem događaju.
Mbembe, profesor na Univerzitetu Witwatersrand u Johannesburgu, globalno je cijenjen zbog svojih djela o kolonijalnom naslijeđu i neoliberalnom kapitalizmu. Također je veoma popularan u Njemačkoj. U proteklih nekoliko godina bio je gost predavač na niz javnih događaja i dobio je nekoliko prestižnih akademskih i književnih odlikovanja u ovoj državi. Stoga ne bi trebalo biti ništa neobično u njegovom planiranom učešću na njemačkom festivalu.
Pa ipak, najava da će Mbembe održati ključni govor na Ruhrtriennaleu brzo je izazvala kontroverzu. Nekoliko njemačkih političara i javnih ličnosti optužilo je Mbembea za antisemitizam i relativizaciju Holokausta i pozvali su organizatore festivala da ponovo razmisle o svojoj odluci. Ovogodišnji Ruhrtriennale je otkazan zbog pandemije COVID-19. Ali, široko rasprostranjeno i glasno protivljenje Mbembeinom planiranom nastupu pokrenulo je diskusije o ograničenjima slobode govora i kritici Izraela u Njemačkoj i otkrila je nevoljkost ove države da se suoči sa svojim kolonijalnim naslijeđem.
Relativizacija Holokausta i antisemitizam
Prva istankuta ličnost koja se javno usprotivila Mbembeovom nastupu na Ruhrtriennaleu bio je Lorenz Deutsch, grupni glasnogovornik frakcije Sjeverna Rajna-Westphalian Slobodne demokratske stranke. U otvorenom pismu, objavljenom 23. marta, ovaj konzervativni političar je zatražio od direktora Ruhrtriennalea Stefaniea Carpa da otkaže pozivnicu Mbembeu na festival zbog njegove navodne podrške pokretu Bojkot, povlačenje investicija i sankcije (BDS) i poređenja koja je napravio između aparthejdne Južne Afrike, Izraela i nacističke Njemačke u svojim akademskim radovima.
Posebno se osvrnuo na Mbembeov esej iz 2016. godine Društvo neprijateljstva, tvrdeći da u njemu Mbembe pravi "nedopustivu" usporedbu između aparthejdnog sistema u Južnoj Africi i izraelskog tretiranja Palestinaca. Deutsch je, također, optužio ovog kamerunskog akademika za "relativzijaciju Holokausta", jer je u pomenutom eseju tvrdio da: "Aparthejdni sistem u Južnoj Africi i uništenje Jevreja u Evropi – ovo drugo, pak, u ekstremnom obliku i unutar dosta drugačijeg okruženja – predstavljaju dvije tipične manifestacije fantazije separacije."
Nekoliko sedmica kasnije ovaj je političar udvostručio optužbe protiv Mbembea u eseju koji je objavio na svojoj web stranici. U ovom eseju, pod naslovom Postrokolonijalno neprijateljstvo prema Izraelu je optužio Mbembea da redovno pravi "iskrivljena predstavljanja Izraela i okupacije" u svojim radovima i naveo je dijelove iz njegovih radova koje smatra "antisemitskim". Deutsch je tvrdio da je cilj Mbembeove kritike Izraela da se "delegitimizira ova država" i "dovede u pitanje njeno pravo na postojanje" i stoga je neprihvatljiva. On je, međutim, dodao da "postoji, naravno, konstruktivna podrška za palestinske interese, koja je također kritički nastrojena spram izraelske politike, ali ne ocrnjuje Izrael kao cjelinu".
Proizvoljno iscrtavši ograničenja dozvoljene kritike, Deutsch je pokušao ograničiti kritiku Izraela na prostor koji on smatra prihvatljivim. Njegov rezon je ukorijenjen u kolonijalni način razmišljanja, koji očekuje od koloniziranih ljudi – u ovom slučaju, Palestinaca – da poštuju crvene linije koje su iscrtali kolonizatori, u svojoj kritici i revoltu protiv sistema koji ih ugnjetava.
Njemački federalni komesar za jevrejski život i borbu protiv antisemitizma Felix Klein također je progovorio protiv Mbembeovog učešća na Ruhrtriennaleu. U intervjuu 15. aprila, ponavljajući Deutscheove argumente, Klein je optužio Mbembea jer je propitivao izraelsko pravo na postojanje i označio je usporedbe koje je napravio između Izraela i aparthejdne Južne Afrike kao "antisemitske". Nakon intervjua s Kleinom, o ovoj temi se naširoko diskutiralo u njemačkim medijima. Dok je nekoliko istaknutih javnih ličnosti i analitičara podržalo Kleina i Deutscha u ovom pitanju, drugi su odbacili njihove optužbe kao "neosnovane" i opasne.
BDS kao lakmus papir
Navodna Mbembeova podrška za palestinski pokret BDS bila je u centru optužbi za antisemitizam protiv njega u Njemačkoj. Ovaj je pokret pokrenulo palestinsko civilno društvo 2005. godine, a cilj im je da mirno izvrše pritisak na Izrael da se povinuje međunarodnom zakonu i da Palestincima da civilna i građanska prava.
Iako je podrška za pokret BDS prilično marginalna u Njemačkoj, njemački parlament je donio neobavezujuću rezoluciju 2019. godine, koja ga je označila kao pokret koji koristi antisemitske taktike za ispunjenje svojih političkih ciljeva. Sve veće političke stranke podržale su pokret protiv BDS-a, koji je pozvao vladu da "ne pruža prostor pod administracijom Bundestaga organizacijama koje se izražavaju antisemitskim terminima ili propituju izraelsko pravo na postojanje".
Napomena o autorskim pravima
Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Mbembe je optužen da je "pristalica BDS-a" i stoga "antisemit" naprosto zato što je potpisao peticiju koja je pozivala na akademski bojkot Izraela prije desetak godina. Ovaj akademik je rekao da, iako je "posvećen palestinskoj jednakosti i slobodi", nema "nikakav odnos s BDS-om". Ali, usvajanje rezolucije koja izjednačava pokret BDS s antisemitizmom nije samo uzrokovala da bilo koja organizacija ili osoba koja otvoreno podržava ovaj mirni pokret bude označena kao "antisemit". Također je otvorila put da ljudi koji kritiziraju Izrael, a nemaju direktne veze s ovim pokretom, budu okaljani kao "antisemiti" i isključeni iz javnih događaja.
Od pojedinaca se sada očekuje da imaju stav prema Palestini/Izraelu kako bi im bilo dozvoljeno da učestvuju na javnim događajima u Njemačkoj, bez obzira na teme njihovog rada. To za posljedicu ima da pokušaje da se počne iskrena debata o izraelskom tretiranju Palestinaca redovno opstruiraju u Njemačkoj. Razgovori o aparthejdu i doseljeničkom kolonijalizmu se okončavaju unaprijed s diskursom "prikladnog jezika" i Izrael se štiti od svake kritike kroz korištenje optužbi za antisemitizam kao oružja.
Zabrinutost zbog slobode govora
Uprkos raširenoj podršci za državne anti-BDS politike širom njemačkog plitičkog establišmenta, mnogo je ljudi u ovoj državi i širom svijeta koji vjeruju da gušenje kritičkih glasova kroz neosnovane optužbe za antisemitizam može imati opasne posljedice za slobodu govora u Njemačkoj. Nakon kontroverze koja je okruživala Mbembeovo pojavljivanje na Ruhrtriennaleu, više od 400 naučnika, uključujući Judith Butler, Noama Chomskyja i Etienne Balibar, potpisalo je molbu "koja se protivi ideološkom ili političkom miješanju i lakmus testovima u Njemačkoj".
U međuvremenu su deseci istraživača antisemitizma objavili otvoreno pismo u znak podrške Mbembeu i odbacili su "zloupotrebu termina antisemitizam" za političke interese "koji nemaju nikakve veze s borbom protiv antisemitizma". Posebno u Njemačkoj, smatraju oni, "svi bi trebali biti svjesni ozbiljnosti antisemitske prijetnje i hitnosti da se protiv nje djeluje".
Ovi razlozi za zabrinutost su također ponovljeni u još jednom otvorenom pismu jevrejskih učenjaka i umjetnika, pozivajući njemačku kancelarku Angelu Merkel da zamijeni Kleina. Učenjaci su rekli da "smatraju Kleinov pokušaj da predstave Mbembea kao antisemita neosnovanim, neprikladnim i štetnom" i optužili su Kleina da je naštetio akademskoj slobodi. Upozorili su na sve veću "klimu straha u Njemačkoj, koja odvraća intelektualce, novinare i javnost uopće od praktikovanja slobode govora, u vezi kontroverznih pitanja o kojima bi trebalo javno raspravljati".
Jevjrejski glas za pravedan mir na Blikom istoku, grupa koja se i sama suočila s neosnovanim optužbama za antisemitizam u Njemačkoj, također je pozvala njemačke političare i institucije da prestanu ućutkivati kritiku izraelskog kršenja ljudskih prava. U pismu, koje su potpisale i druge grupe za ljudska prava, izrazili su stav da je "pokušaj da se ućutka multidisciplinarni pristup rasizmu kroz neutemeljenu optužbu za antisemitizam još jedna je niska tačka u novijoj kulturi cenzure u Njemačkoj".
Njemački kolonijaizam
Multidisciplinarni pristup rasizmu posebno je nepoželjan u Njemačkoj, i to s dobrim razlogom. Njemačka podrška kolonijalizmu u Palestini ne može se odvojiti od njene stalne amnezije o svojim kolonijalnim zločinima. Suočavanje s doseljeničkim kolonijaizmom u Palestini zahtijeva suprotstavljanje kolonijalizmu kao cjelini i svom njegovom preživjelom zaostavštinom. Ali, ovo se pokazalo teškim u Njemačkoj.
Tokom svoje kolonijalne ere, njemačko carstvo je počinilo prvi genocid u 20. stoljeću nad narodima Herero i Nama na teritoriji današnje Namibije. Desetljećima kasnije, Zapadna Njemačka je podržala aparthejdni režim i aktivno je pokušala omesti borbu za slobodu i jednakost u ovoj državi. Njemačkoj je trebalo više od 100 godina da čak marginalno prizna svoje zločine u Africi. Berlin se još bori protiv potomaka žrtava genocida u Namibiji na sudu.
Uprkos svemu ovome, mnogi Nijemci i dalje ne znaju mnogo o kolonijalnoj prošlosti svoje države. Članci o Mbembeu često ga opisuju kao afričkog ili kamerunskog postkolonijalnog teoretičara, ali rijetko spominju činjenicu da je njegova domovina bivša njemačka kolonija. Aparthejdne analogije koje uključuju Izrael kategorički se odbacuju kao "rasističke", ali njemačka podrška za bivši južnoafrički aparthejdni režim ostaje većinom ignorirana.
Njemačka kolonijalna amnezija
Odbijanje Njemačke da iskreno govori o svom kolonijalnom naslijeđu umnogome doprinosi neprijateljskom prijemu Mbembea i drugih afričkih postkolonijalnih mislilaca u ovoj državi. Zajedno s krivnjom vođenom željom da zaštiti i podrži Izrael bezuslovno, njemačka kolonijalna amnezija polaže temelje za afričke glasove koji govore o naslijeđu evropskog kolonijalizma u Palestini i šire, a koji su agresivno ućutkani.
U pismu njemačkoj vladi, više od 700 afričkih intelektualaca osudilo je optužbe "desničarskih ekstremističkih ksenofobnih i desničarskih konzervativnih grupa u Njemačkoj" protiv Mbembea. Potpisnici su, također, naglasili svoje zaprepaštenje zbog "aktuelnih pokušaja u Njemačkoj" da se stigmatiziraju, zastraše i ućutkaju afrički intelektualci. U njemačkom kontekstu, braniti Izrael bezuslovno također znači štiti Berlin od odgovornosti. To pomaže ovoj državi da se iskupi za Holokaust i omogućava joj da vodi iskrenu debatu o svojoj kolonijalnoj historiji.
Njemačka danas koristi neosnovane optužbe za antisemitizam ne samo da zaštiti Izrael, već i da uguši multidisciplinarne diskusije o rasizmu koje bi je prisilile da preuzme odgovornost za svoje ranije zločine. Stoga nije slučajnost da je Mbembe, crnac iz bivše njemačke kolonije, optužen za rasizam u Njemačkoj.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Samo jednu skupinu od desetaka koje djeluju u Burmi vlada je trenutačno klasificirala kao terorističku: Vojsku spasavanja Rohingya Arakana (ARSA), koja je podigla oružje da se bori za prava pretežno muslimanske manjine Rohingya, kojoj vlasti uskraćuju državljanstvo i kvalificiraju ih kao "bengalske imigrante".
Mijanmarska vojska (bivša Burma) čini zločine protiv čovječnosti i ratne zločine u sukobu protiv gerilaca Arakanske vojske (AA) na zapadu zemlje, saopćio je izvjestilac Ujedinjenih naroda za tu regiju, Yanghee Lee.
“Dok je svijet zaokupljen pandemijom Covid-19, mijanmarska vojska nastavlja intenzivirati svoje napade u državi Rakhine (Arakan) ciljajući na civile”, osudio je Burmu specijalni izvjestitelj UN-a za stanje ljudskih prava u toj zemlji.
„Tatmadaw (burmanska vojska) sistematski krši najosnovnija načela međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Njihovo ponašanje protiv civilnog stanovništva država Rakain i Chin moglo bi se smatrati ratnim zločinima i zločinima protiv čovječnosti”, rekao je Lee, koji je pozvao na uspostavljanje primirja.
Lee je optužio burmansku vojsku da bombarduje civilno stanovništvo iz aviona i artiljerijom u Arakanu, uz granicu s Bangladešom i u Arakanu susjednoj državi Chin, sprječavajući ranjene da dobiju medicinsku pomoć, da uništavaju škole i domove i pritvaraju bez odgovarajućih garancija poštenog sudskog postupka, jer su osumnjičeni bili pripadnici AA-a i podvrgavali su ih mučenju.
Izvjestitelj je naveo incident od 13. aprrila u kojem je vojska u gradu Kyauk Seik ubila osam osoba, uključujući dvoje djece, kao i nestanak 10 muškaraca u drugom događaju, te ustvrdio da su stotine ljudi ubili vojnici, uključujući djecu i žene, u sukobu koji je već raselio više od 157.000 ljudi iz svojih domova.
AA je 2009. godine stvorila skupina učenika rahajske etničke zajednice, pretežno budističke i većinske u Arakanu, da se bore za autonomiju države, poput mnogih drugih oružanih skupina koje predstavljaju etničke manjine u zemlji, od kojih su se mnoge borile protiv državne središnje vlade nakon nezavisnosti Burme 1948.
Sukob se silno intenzivirao u januaru prošle godine, kada je AA, koja je 23. februara označena kao “teroristička organizacija”, pojačala napade na sigurnosne snage Burme
Samo jednu skupinu od desetaka koje djeluju u Burmi vlada je trenutačno klasificirala kao terorističku: Vojsku spasavanja Rohingya Arakana (ARSA), koja je podigla oružje da se bori za prava pretežno muslimanske manjine Rohingya, kojoj vlasti uskraćuju državljanstvo i kvalificiraju ih kao “bengalske imigrante”.
Nakon niza napada ARSA u avgustu 2017. u sjevernom Arakanu, burmanska vojska pokrenula je brutalnu vojnu kampanju nakon koje je većina stanovništva Rohingya, više od 730.000 ljudi, pobjeglo u susjedni Bangladeš.
Sada se vojska i vlada suočavaju s optužbom za genocid na Međunarodnom sudu pravde (ICJ) u Haagu.
La tête lui tournait trop, elle était trop transie pour que la neige qui trempait ses vêtements soit encore un désagrément. Elle avait trop chaud, parfois était glacée ; l’inconstance de sa température corporelle l’épuisait tout autant que les conditions dans lesquelles elle se trouvait actuellement.
La petite avait essayé de se lever quand Zoé l’avait d’abord réveillée, peu après l’aube ; une quinte de toux et comme l’impression d’un voile sur son esprit l’en avait empêchée. Alors elles étaient restées là, dans l’humidité et le froid, cherchant désespérément une solution.
Ajza avait eu tout son temps pour regretter leur départ précipité ; plutôt que de s'enfuir aussitôt les soldats à la poursuite d'Yvan, il leur aurait fallu anticiper les nuits à venir. Et maintenant, maintenant que Zoé avait disparu elle ne savait trop quand, maintenant qu'elle était seule et incapable de bouger, elle en venait à regretter Néosalem. Il aurait mieux valu que les soldats les retrouvent, qu'elles soient traînées devant les Sages, devant Saul ; Zoé et elles n'avaient jamais été considérées un danger par le nouvel empereur, sans doute les aurait-il ignorées si on les avait ramenées.
Un frémissement lui échappa, qui se transforma bien vite en tremblements sous l’effet du froid ; elle resserra sur elle ses bras, l’humidité pénétrant un peu plus sa peau à chaque mouvement. Il lui sembla un instant entendre la voix de sa mère, qui l’appelait, et des larmes lui vinrent sans qu’elle puisse les contenir. Ajza ouvrit les yeux ; la surplombait le ciel, d’un blanc presque uniforme, se confondant avec la montagne. Les troncs des arbres, si sombres, qui venaient troubler le paysage ; elle laissa son regard se perdre dans le spectacle immobile qui s’offrait à elle.
Le silence, plus que tout, lui faisait peur. Pas un bruit, pas un animal pour déranger la paix de l’endroit. Elle tenta de prononcer quelques mots et, bien que ne parvenant à rien de compréhensible, s’estima satisfaite d’entendre ses propres murmures. Tout plutôt que le silence.
Un petit rire, semblable à un sanglot, lui échappa. Comme répondant à sa voix, des bruits de course, légers, presque imperceptibles. Des rires, qui eux n’avaient rien de désespérés, des rires qui glaçaient le sang. Elle les avait déjà entendus. Elle les reconnaissait. Ajza tenta une dernière fois de se relever, pour aussitôt gémir tant l’action lui coûta.
Une prière lui échappa, inaudible pour tout autre qu'elle ; avant que son visage ne retombe dans la neige, ses dernières forces épuisées.
Travailler les expressions sur les mêmes gens que d’habitude aha.
(Eloi je suis désolée je sais qu'il est pas stupide mais.)
En vrai juste tout le monde aime Octave parce qu'Octave est sweet AU.
Et Caelphe parce que Caelphe ?!! <3
