Discover Top Posts Tagged with #arbormagna

Bezvremensko pismo indijanskog poglavice: Veliki poglavica Seattle, 1786. - 1866.

"Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posjedujemo svježinu zraka i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki dio te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka pješčana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki kukac sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sjećanje na crvenog čovjeka. Mrtvi bijeli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvijezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lijepu zemlju jer ona je majka crvenoga čovjeka. Mi smo dio zemlje i ona je dio nas. Mirisavo cvijeće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stjenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tijela ponija i čovjek - svi pripadaju istoj obitelji. Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mjesto tako da ćemo mi sami moći živjeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova djeca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta je zemlja nama sveta. Ta sjajna voda što teče brzacima i rijekama nije samo voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se sjetiti da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sjećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Rijeke su naša braća. One nam utažuju žeđ. Rijeke nose naše kanue i hrane našu djecu. Ako vam prodamo svoju zemlju, morate se sjetiti i učiti svoju djecu da su rijeke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rijekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da bijeli čovjek ne razumije naš život. Jedan dio zemlje njemu je jednak kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov prijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje djece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu djecu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam, naš način je drukčiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali možda je to zato jer crveni čovjek je divlji i ne razumije. Nema mirnog mjesta u gradovima bijeloga čovjeka. Nema mjesta da se čuje otvaranje listova u proljeće ili drhtaj krilaca kukaca. Ali možda je to zato jer sam divlji i ne razumijem. Buka jedino djeluje kao uvreda za uši. I što je to život ako čovjek ne može čuti osamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovjek i ne razumijem. Indijanac više voli blagi zvuk vjetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vjetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak je skupocjen za crvenog čovjeka jer sve živo dijeli jednaki dah - životinja, biljka i čovjek. Bijeli čovjek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao čovjek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju, morate se sjetiti da je zrak skupocjen za nas, da zrak dijeli svoj duh sa svim životima koje podržava. Vjetar što je mojem djedu dao prvi dah također će prihvatiti i njegov posljednji uzdah. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mjesto kamo će i bijeli čovjek moći doći da okusi vjetar što je zaslađen mirisom poljskoga cvijeća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uvjet: Bijeli čovjek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumijem neki drugi način. Vidio sam tisuće raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio bijeli čovjek ustrijelivši ih iz prolazećeg vlaka. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći željezni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovjek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovjek će umrijeti od velike osamljenosti duha. Što god se desilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čovjeku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju djecu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih djedova. Tako da će oni poštovati zemlju. Recite djeci da je zemlja s nama u rodu. Učite svoju djecu, kao i što činimo mi sa svojom, da je zemlja naša majka. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovjek pljuje na tlo, pljuje na sebe samoga. To mi znamo zemlja ne pripada čovjeku; čovjek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje obitelj. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovjek ne tka tkivo života: on je samo struk u tome. Što god čini tkanju, čini i sebi samome. Čak i bijeli čovjek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća, poslije svega. Vidjet ćemo, jednu stvar znamo koju će bijeli čovjek jednoga dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čovjeka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čovjeka kao i za bijeloga. Ta je zemlja draga Njemu, a škoditi zemlji, znači prezirati njezina Stvoritelja. Bijeli također trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svijetlit će sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovjekom. Sudbina je za nas misterij, jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni kutovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gdje je guštara? Otišla je. Gdje je Orao? Otišao je. To je konac življenja i početak borbe za preživljavanje".

#priroda #arbormagna #zaštita prirode #indijanci

НЕШТО О НАШИМ ШУМАМА 1870 ГОД. ДР.ЈОСИФ ПАНЧИЋ

«... Да вам што прозборим о нашим шумама, да вам покажем њихову важност за живот наш, за наше здравље, за свуколику нашу радњу и промишљеност, а то чиним у тој поглавитој нади, да ће се од сада о нашим шумама много више и озбиљније промишљати. ... Друга је корист од шума, што нам чисте ваздух који дишемо и који нам је за живот исто тако потребан као и хлеб. Коме није познато оно пријатно чувство, које нас обузима кад на жарком дану у шуму ступимо, груди нам се шире, глава се бистри, низ уморено тело струји нека нова снага и по одмору од краткога часа повраћамо се опет у стање да можемо свој пут или своју радњу продужити. ... Трећа је велика корист од шума, што оне задржавају силу ветрова. Ваздух гоњен тим ветром расхлади се -бива гушћи -у путу своме преко високих брда и ваља се удвојеном тежом низ оголићене стране, а попушта тек онде од своје силе, где му какова шума на пут стане. ... Не мање важна је она корист, што нас шуме чувају од поплаве. Вода која кишом на шумовити предео пада, задржава се већим делом на лишћу, гранама и стаблу од дрвећа и на оној маховини или другим биљкама, којима је у шуми земља обрасла, а безбројне цевчице на површини свеколиког тог раића упијају уз ту воду и друге свакојаке ствари и обраћају све то или на своје органичке потребе- да расту, док се она по закону теже полако кроз земне слојеве не провере, и ту као већи или мањи извор на видик не изађе. ... А шта бива са водом, која из облака пада на камен или на голу земљу? Она тече, ничим не задржана, обично врло великом брзином низ брдске стране руши све што јој се на путу нађе и сноси лом и камење у нижа, питомија места. Тешко стаду или селу, које се таковој бујици на путу задеси, неизбежне су јој последице смрт и пустош. ... Још су нам шуме од превелике користи тим, што усмеравају жегу и цичу и што од њих зависи распоређење влаге на земљи. Крајеви, где има много шума, обично су хладнији од оних што су голи. Наша Србија бива све топлија, чим се више шуме крче. ... Где су шуме и гола места сразмерно подељена, ту влада она температура која је ком појасу природна. Гола се земља брже и јаче загреје од сунчане топлоте. Нема тога који не увиђа, да се у густом хладу шума скупља вода у изворе, потоке и речице, и да шуме задржавају силу ветрова и бујица. ... А да би могли шуме да сачувамо и да осигурамо себи све користи које од њих имамо, потребно је да шуме познајемо. ... А ово је , браћо, баш оно на шта сам желео нашу пажњу да обратим, јер ту има највише погрешака, у нашем народном газдовању, погрешака због којих ће нас потомство, ако им лека не потражимо, љуто осуђивати. ... У нас се секло и данас сече шумско дрвеће, где је коме најудесније и најближе. ... А шта ваља да радимо, да се сачувамо од даљих погрешака и да шуме доведемо у оно стање, као што то наука прописује и као што то наша и нашега потомства корист изискује ? Овим прелазим на други најважнији, али уједно и најтежи део мог говора, јер ту треба много шта, чиме један човек не влада, ту треба да пораде законодавци, вешти шумари и добра воља народа, који се шумом на разне своје потребе служи. ... Али и ако до сада ништа изгубили нисмо, јако би погрешили, да останемо и у будуће скрштених руку и да не потражимо, да се наши шумски закони према нашим потребама дотерају, а што је још претежније, да им се добави потребна важност и послушност, без којих и најбољи закон на свету остаје мртво слово. ... Треће на што желим да вашу особиту пажњу обратим ово је: да поред најбољих закона шумарских, поред најбрижљивијих и највештијијих чувара шумских, неће бити могуће да се постигне оно чему имају да послуже закони и чувари, док сам народ, свестрано познавајући своје истинске користи, са пуним увиђањем онога што је себи и своме потомству дужан, не прихвати издате законе и одређене шумаре, или јасније да се изразим, док сваки Србин живо не прионе, да буде својим шумама најревноснији чувар и најжешћи осветник свакога шуми нанесеног квара. ... Ми смо шуме немилице секли ни најмање се не осврћући, шта ће најзад од њих бити, и у томе смо радили као онај распикућа, који из пуне кесе непрестанце вади, а никад ништа у њу не меће. ... Време је, да сваки онај, који какову своју потребу из шуме намирује, помишља, да је то само позајмица, којој ваља да се одужи, ако неће да га потомство, као бесавесна дужника, проклиње. ... Већи висови ваља да се оставе под шумом, или ако су голи, ваља да се шумом засаде. Извори, корита потока и река ваља да остану под шумом или да се дрвећем засаде, јер оно чува, да вода брзо не испарава, да се извори не засипљу и речне обале не обурвавају. На каменитим местима ваља тим строжије да се горосеча забрани, тим брижљивије да се шума сади, чим су та места стрменитија. ... Да нам ваља свима могућим средствима, да порадимо, како би се по народу нашем распрострло и утврдило ово уверење: да је сваки Србин најприроднији чувар и бранилац својих рођених шума . Само ако се ово четворо сложило буде, моћи ће се постићи оно, што наука прописује и што нам налаже наша и нашега потомства корист – да нам се наше лепе шуме сачувају . «

#šume #arbormagna #šuma #josif pančić