// misli //
I zamisli da se desi,
opet neko sranje
kao prošle godine
sa koronom.
Zamisli da nas opet zatvore
samo na duže,
zamisli da te opet razdvoje od tebi važnih ljudi.
Da li stvarno ponovo
čekaš u strahu
da živiš,
da voliš,
da hrabro izgovoriš da ti je stalo do nekoga.
Ne budi kukavica,
i ne budi glup.
Život je previše kratak
i previše neizestan,
da bi neprestano gubio trenutke
koji mogu biti veliki.
Radi sve što poželiš,
ošišaj se i ofarbaj se,
promeni omiljeno alkoholno piće,
daj drugu šansu nekome,
zavoli sebe,
zagrli roditelje,
nazovi baku i deku i vidi kako su,
pomazi psa na ulici,
popričaj sa prolaznikom,
ulepšaj nekome dan,
pomozi ako možeš,
nasmej se prolazniku,
zahvali se na ljubaznoj usluzi,
pusti starije da sede u autobusu,
prošetaj po kiši da osetiš da si živ,
u svemu lošem nađi dobro,
zahvali se na svemu na kraju dana
i voli bezuslovno.
U redu je plakati,
u redu je biti povređen,
u redu je smejati se na sred autobuske stanice,
u redu je biti drugačiji,
u redu je popiti kafu sam sa sobom,
u redu je voleti drugačije stvari od većine,
u redu je probuditi se ljut,
u redu je probuditi se raspoložen,
u redu je osećati.
Sve je u redu, moraš živeti život
i stvarati uspomene,
nemoj stajati u mestu
i gledati kako ti dani prolaze.
Iskoristi
svaki
momenat
svakog
dana
i
uživaj.
—
