Feb 1, 2018
O mirisu...
O mirisu…
Jer kad miriše onda ti se duša otvara i bez misli, bez racija, samo čistom iskonskom potrebom tela se vodiš. Zamišljaš, po sećanju preturaš neke poznate njuhom dodirnute slike, mesta. I zauvek ih obeležavaš tom prvom impresijom, šta god ona kasnije značila. Miris zove i mami, spominje kad sve ostalo zakaže..
♦♦♦
Photo Ismet Ademovski Isa, Beočin
Miris reke je sloboda i mutljag raspadnutog koji…
View On WordPress