Tvrdim da ne postaješ žena kada dobiješ prvu menstruaciju, izgubiš nevinost, zaljubiš se, doživiš prvo slamanje srca. Prestaješ da budeš devojčica kada prestaneš da maštaš o muškarcu koji će doći i spasiti te. O muškarcu koji je uvek nekako, kako bi to Frojd rekao, barem malo kao tata. Koji će te naučiti svemu što nisi naučila do sada, a što svog oca više ne možeš da pitaš, koji će te naučiti da budeš čvrsta, stabilna, nesalomiva. Koji će te naučiti koje vino se pije uz koju hranu i kako da budeš dama. Koji će ti reći koje knjige treba da čitaš i koje filmove da pogledaš. Ali sve dok maštaš o tome, makar negde duboko, skriveno, ti nisi žena. Jer žena zna da će sve to morati sama. Da nema lakših rešenja, ni prečica u životu. Da mora sama da istraži i otkrije. Žena zna da je niko neće spasiti... sem nje.
