David/Golijat
Moj otac je bio maštovit, inteligentan, druželjubiv ali i užasno gord i eksplozivan. Visok, krupan i bradat, često je više podsećao na medveda nego čove na čoveka. Dobar prijatelja ali loš otac, a još gori muž. Od ukućana je zahtevao divljenje i pažnju ali i David postavljen u dnevnoj sobi bi izgubio svoju moć da oduzima dah kad bi se svakodnevno satima promatrao ali to nikako ne umanjuje njegovu lepotu. Ipak, mog oca nije klesao Mikelanđelo već nepismeni seljak i siromašno odrastanje u zemljanoj kući u kršu kosovske vukojebine. Kada bi i David bio toliko zahtevan, sigurno bi veoma brzo bio zamenjen ikebanom, uramljenim goblenom ili vazduhom, ne zato što David toliko sija da se ne može gledati već zato što je toliko naporan da se ne može trpeti. Tada je majka pisala doktorat i radila terenska istraživanja danima pa sam većinu vremena kod kuće provodila ili sama ili u društvu očeve krize srednjih godina. Pustio je kosu koja se završavala šiškom povrh desnog ovraza. Izuzetno je voleo svoju bradu i pridavao joj više pažnje nego lenje žene svojim noktima. Postao je ponosan na svoju novu frizuru a posebno na tu šišku jer je ona bila najduža pa bi je povremeno zabacio ka potiljku, tu potapšao sve vreme se smešeći kao da je prva pratilja Miss Alabame. Majku sam uglavnom viđala izjutra kad kreće na posao. Za razliku od nje, nisam imala veliko trpilo pa bih na agresiju uvek odgovarala, posebno u strahu, pošto sam ga izuzetno retko osećala znala sam da je nešto bitno. Veoma brzo su moja lupanja vratima postala prepirke, prepirke svađe, svađe maratonska urlanja, urlanja fizički obračuni koji su se uglavnom svodili na to da se ja držim van njegovog dometa, on me gađa, ja ciljam u glavu ili jaja a kad pogodim pobegnem od kuće. Posle se odljutim i vratim pa se pomirimo pa o tome nisam govorila majci da je ne bih sekirala. Ona se plašila svađa kao i svi koji posle njih ne umeju ljudski da se pomire, otac je takođe veoma ozbiljno shvatao svađe, onako kako neki shvataju filateliju, religiju ili neki sličan hobi. Jednom smo se zakačili, po običaju oko nečeg besmislenog, ne sećam se čega, on mi je pretio da će me voditi kod psihijatra a ja mu govorila da imam prava i da ću ga prijaviti Ujedinjenim Nacijama. Znala sam da je kukavica i da se plaši svakog autoriteta pa bi se posle te izjave povukao. Ovog puta sam bila preblizu i pukao mi je šamar. Od udara sam odletela par metara i stropoštala se na krevet ali nekako postrance pa sam polomila masivnu noseću dasku od kreveta. Kad sam došla sebi, on nije više bio u sobi a prvo što sam pomislila bilo je kako sam polomila dasku jer sam debela. Imala sam sigurno 60 kila i trebalo je da smršam. Da sam mršavija, možda ne bih polomila krevet. Obraz me je treperio ali sam sopstvenom nepažnjom sebi nanela mnogo ozbiljnije i bolnize povrede da se nisam na to obazirala, samo mi se vrtelo u glavi. On je mene jednim udarcem bacio preko pola sobe, kao plišanu igračku. Mora da me je baš snažno zveknuo. Krvnički. To nije u redu. I ranije sam dobijala batine ali sam uvek znala da je to zato što sam sopstvenom radoznalošću, upornošću ili tvrdoglavosti eliminisala sve ostale pedagoške mere. On je mene udario a da ništa nisam naučila. Sem da je znatno jači i da su nam snage neravnomerno raspoređene i da je pre svega ogroman gad jer je on mene tako snažno udario samo zato što je mogao i želeo. Ni to uopšte nije u redu. Sedela sam na polomljenom krevetu, grleći Slonče i razmišljala šta mogu da uradim. Moram da pružim otpor, to je sigurno, ali kako? Ako kažem majci, ona će da padne u vatru a tad je nezaustavljiva. Stalno priča sa ogromnim nadahnućem o onoj ženi što je svog muža pijanduru zveknula stolicom po leđima i ostavila ga u invalidskim kolicima. Šta ako i on završi u kolicima? Malkice mi je bilo žao ali sam onda shvatila da bi sigurno stalno bio kod kuće i da bi me još više maltretirao. A šta ako i on padne u vatru? Sad je trezan i jači. Šta ako majka opet završi u bolnici? Ili sanduku? Ne, ne mogu da kažem majci a ni Ujedinjenim Nacijama a da majka ne sazna, ovo je moj šamar pa ću i ja sama da vratim dug ali lukavo. Popravili smo krevet pre nego što se majka vratila sa terena a ja sam počela da pričam sa njim ubrzo jer sam primetila da mu moje ćutanje prija. Sledećeg dana je pio, a da nije znao, vodu iz WC šolje i kafu začinjenu pljuvačkom. To nije imalo nikakvih posledica te sam mu u naredna 2 dana istrošila 3 kertridža štampajući najjednostavnije crteže iz Paint-a. On bi samo došao, opsovao kertridž i Kineza koji ga je pravio, zabacio šišku na potiljak i potapšao je, iskezio se sebi u ogledalu i otišao po nov. Onda sam počela da mu kradem pare ali to ili nije primećivao ili nije mario da primećuje. SUmnjala sam da smatra da me tako podmićuje da se ne svađam pa me je ta misao da me neko može kupiti a posebno on toliko razbesnela da sam otišla u svoju sobu i vrištala u jastuk. Nisam mogla da pričam ni sa kim od drugara o tome jer me je bilo sramota a i plašila sam se da ću početi da plačem. Jedna devojčica je kod učiteljice tako kukala što su joj se razveli roditelji i ja sam zaključila da je ona plačipička. A to mi je bilo nešto slično kao kukavica. A i nisam htela da drugi misle da sam plačikukapička. Kako uopšte nauditi čoveku kome je stalo samo do sebe? I one glupe šiške i brade. Eureka. Možda bih mogla da mu obrijem bradu dok spava, ali ako se probudi tek što počnem, prebiće me pre nego što ista postignem. Ništa, moraće on sam da je obrije ali ne svojom voljom, ipak je ovo odmazda. Počela sam da brišem njegovim peškirom WC šolju i da njegov sapun bućnem unutra. Svakog dana sam želela da prestanem sa tim jer me je baš bilo briga za onaj šamar a i osveta je bila mnogo dosadna jer nisam dobijala nikakvog zadovoljstva od nje ali bi me on svojim dnevnim gadovskim ponašanjem redovno podsetio da je vreme da se kupatilo očisti njegovim stvarima. Prvo je promenio sapun, zatim kupio mnogo mackalica za lice, posle je počeo da se češe pa da se drapa, zatim da se peruta. Na kraju je obrijao bradu i skratio kosu jer se infekcija svuda proširila. Crveni pečati su mu nedeljama stojali na licu, mnogo duže nego otisci njegovih prstiju na mojim obrazima. Bio je snužden i kao očerupana kokoška. Bilo mi ga je žao. Odlučila sam da više nikad neću da se svetim, ovo je bio moj prvi i poslednji "Obraz za obraz, zub za zub".