#mojitekst

[tragicna-licnost]

U sukobu sam sa vremenom, ne slažemo se najbolje. Mislim da radi protiv mene i da mi polako izmiče.

Plaši me spoznaja da će me možda jednom moja osećanja progutati i da će se to desiti u jednoj sekundi, i da će vreme biti pobednik.

Plašim se da čujem sve druge misli osim svojih. I, da mogu bolje da pomognem njima nego sebi.

Možda bih i zaželeo nekad da toga više nema, da mogu da živim normalno.

nekad davno napisah ovo

[tragicna-licnost]

Sve češće mislim o tvom odlasku. Dan kada ću, barem i u mislima da ti kažem "zbogom". Otići ćeš, negde, možda previše daleko, možda blizu, ali nećeš biti pored mene. I ti kao književni lik, u mojim delima, izbledećeš. Najlepše reči posvetila sam tebi, zamišljala te idealnog, i ako možda u realnosti nisi takav bio. Ali, kada budeš odlazio, samo budi nasmejan, da i ja imam razloga da fizički budem nasmejana, ali da se u sebi slamam na komade i da ta jedna reč ostane u vazduhu, bolna i, tog dana, najteža za izgovoriti.

[tragicna-licnost]

Zašto to radiš? Zašto se vezuješ? Za mene, za bilo šta! Sve je prolazno, ja sam prolazan. Boleće.

[tragicna-licnost]

I da postoje hiljadu zamišljenih svetova,nalazio bi se u svakom od njih.

[tragicna-licnost]

Kažu da ne moraš biti zaljubljen da bi pisao. I ja nisam bila zaljubljena. Samo si mi se provukao kroz svaku misao koju sam prenela na papir.