#mojemisli

[tragicna-licnost]

U sukobu sam sa vremenom, ne slažemo se najbolje. Mislim da radi protiv mene i da mi polako izmiče.

Plaši me spoznaja da će me možda jednom moja osećanja progutati i da će se to desiti u jednoj sekundi, i da će vreme biti pobednik.

Plašim se da čujem sve druge misli osim svojih. I, da mogu bolje da pomognem njima nego sebi.

Možda bih i zaželeo nekad da toga više nema, da mogu da živim normalno.

nekad davno napisah ovo

[phelea]

Biti ljubazan je in.

[zivot-prema-meni-blog]

Zapravo je totalna glupost zivciranje zbog nekih ljudi,vecinom njihovih postupaka prema nama ili nekih stvari u zivotu,ne mozemo to kontrolirati,a svi ce odgovarati Njemu,ne nama. 💫

[izgubljena-u-prostoru-i-vremenu]

Da mi budeš slobodna kao ptica. Da tvoja krila rasteraju sada već pepeo prošlosti. Da izbrojiš do deset i bistre glave zaploviš van zone komfora. Da budeš zadovoljna odrazom u ogledalu i stojiš čvrsto na nogama. Da budeš mirne glave posle svakog obroka, jer tvom telu je to bilo potrebno. Bez griže savesti. Da konačno obučeš nešto uže, jer si dosta krila svoje mane. Da veruješ da znaš. Da se ostvare makar neke maštarije koje kriješ od svih kao majka krhko novorođenče. Da budeš voljena. Da tvoje uši čuju samo istinu. Da budeš srećna.

A ja?

Ja već tad neću biti tu, jer si ti tako odlučila.

*pismo sebi u budućnosti*

[mathiasriverus]

Ponoć je prošla.

Ruka sama krene prema mobitelu.

Poslati ću ti božićnu čestitku.

Nešto slatko,

internu foru,

neku ljamu.

Ali onda se sjetim,

prije dva tjedna

ni par sekundi

nisi odvojila za mene

i čestitala mi rođendan.

I nema smisla,

truditi se oko nekog

tko ne mari

za mene.

Zbogom P.

[mathiasriverus]

Sjedim u bircu, sa dvoje poznanika više nego prijatelja. Iza mene za stolom moje staro društvo. Otkuca ponoć. Mi za stolom čestitamo si Božić, oni za svojim si čestitaju i u isto vrijeme jedni druge ignoriramo. E moj živote... 

No nisam ni tužan zbog toga, bilo je i vrijeme maknuti se od ljudi koji te ne cijene, no ipak proveo sam kako se sad čini jedan život s njima, a sad se više ni ne poznajemo.

[artescapesworld]

NLjubavi,

Gle, ti meni mozes bit sve ili nista u zivotu, za prijatelja te ne zelim. Sam si svojim akcijama i rijecima odlucio sto ces bit. Meni je zao sto si izabrao tako, ali sve ovo je volja tvoja, moja nije. Nadam se da ces nac nekog kome ces bit zahvalan u potpunosti sto ti toliko daje i pruza i sto te toliko voli.

Ovo sve je izbor tvoj, tako da nemoj svaljivat na mene da bude moja volja.

Nadam se da ti je sad sve jasno i da ja nisam pobjegla glavom bez obzira nego s glavom koja je napokon odlucila napravit ispravnu stvar jer je toliko puta bila sjebana i sjebavala samu sebe radi tebe. Stala sam na loptu i prihvatila tvoju odluku u potpunosti, ali na svoj nacin. Razgovora vise nema i molim te poruke sve koje mislis ikad u nekoj buducnosti poslat nemoj, dosta smo se natezali na razne nacine i vrijeme je da bude onako kako si htio zauvijek.

Zao mi je sto sam stvorila takvu sliku o tebi, ali jbga i zao mi je sto si izgubio osobu koja bi ruku u vatru stavila za tebe bez obzira sta mi napravio. Neki ljudi su ocito samo za sjecanja i uspomene.

Molim te ustavi me na miru za svagda, meni ovo ne treba sa svim sranjima koje vec imam. Ostavi me na miru i zaboravi sve sta je bilo, ovako i onako ti ocito nije vrijedilo.