DRAŽEN PETROVIĆ (ŽIVOTNA PRIČA 3/4)
"Treneru, Dražen je za mene bio doktor i profesor košarke. Mene je sramota, ja sam bio četiri puta u Ol star ekipi, a on nijednom. Prema njemu je u NBA učinjena ogromna nepravda", govorio je Blekmen.
PORTLAND TREJLBLEJZERS (1989 - 1990)
"Ovde više nemam šta da postignem. Ako želim da budem najbolji moram da idem da igram sa najboljima", govorio je Dražen kada je čvrsto odlučio da napusti Real i upusti se u novu avanturu.
Petrović je draftovan 1986. kao 60. pik ukupno, 12. u trećoj rundi. Na istoj lutriji Portland je pre njega u prvom krugu izabrao Arvidasa Sabonisa sa 24. mesta i grčkog centra Panajotisa Fasulasa u drugoj rundi sa 37. mesta. Ta tri, u to vreme vrlo čudna, izbora delo su dugogodišnjeg generalnog menadžera Portlanda Morisa Bakvoltera, koja je on kasnije objašnjavao rečima:
"Rizikovali smo na tom Draftu sa Draženom i Sabonisom jer nismo imali visoke pikove, a ponuda na univerzitetima je bila skromna. U tom trentuku smo znali da ti igrači imaju višegodišnje ugovore u Evropi i da će proći nekoliko godina ako uopšte ikada zaigraju u Portlandu".
U to vreme na Evropljane u NBA se gledalo sa velikom dozom nipodaštavanja. Tu i tamo je mogao da se "provuče" neki igrač koji je prošao NCAA ligu poput Rika Smitsa ili Detlefa Šremfa, ali na igrače iz evropskih klubova nije se ozbiljno računalo.
Pioniri iz Evrope koji su prokrčili put ostalima i najzaslužniji su za današnju ravnopravnost među nacijama u NBA bili su Vlade Divac, Žarko Paspalj i junak ove priče, Dražen Petrović. Divac je draftovan od Lejkersa, gde su mu se složile kockice i ostalo puno slobodnih minuta za igru nakon penzionisanja Karima Abdula-Džabara. Paspalj je završio u San Antoniju, ali nije uspeo da se izbori za minutažu pored zvezde u usponu, Šona Eliota, pa se najbolje krilo Jugoslavije brzo vratilo u evropsku košarku.
Dražen Petrović je završio u američkoj državi Oregon, u ekipi Portlanda. Tamo je stigao kao zvanično najbolji igrač Starog kontinenta. Interesantno je da su se iza njega u tom glasanju našli Dino Rađa, Toni Kukoč, Vlade Divac, svi iz Jugoslavije, te tek na petom mestu Šarunas Marčuljonis iz Sovjetskog Saveza.
I pored toga što je bio siguran da se može ravnopravno suprotstavljati protivničkim igračima, odlučio je da prihvati sugestije trenera i radi na povećanju telesne mase. Tako je od 86 kilograma, koliko je bio težak dok je igrao u Evropi, stigao do čak 106 u Americi, pa se jedno vreme veoma teško kretao po terenu. Kasnije se spustio na 96 kilograma, što se ispostavilo kao njegova idealna težina.
Svi će se danas složiti da se u pogrešno vreme našao u pogrešnoj ekipi. Portland je jurišao na titulu, a u svojim redovima je imao jednog od najboljih bekova Lige, Klajda Drekslera. Draženova konkurencija u timu bili su još čuveni Teri Porter i Deni Ejndž. Trener te ekipe je bio tvrdoglavi Rik Adelman i Draženu nije bilo spasa što se minutaže tiče, a on je bio siguran da zaslužeje veću priliku. Bilo mu je veoma teško što je, prema njegovim rečima, najskuplje plaćen "navijač" u Ligi. Svi su se divili njegovoj radnoj etici, volji za igru, prefinjenom šutu, besomučnom treniranju... Svi su o njemu govorili u superlativima, ali šansu nije dobijao. Ništa Amerikancima nije značila činjenica da je u njihovu ligu stigao Kralj Evrope, jedan od najboljih igrača u istoriji košarke na Starom kontinentu. Dražen je bio uglavnom prikovan za klupu, a u ukupno 95 utakmica koje je odigrao na parketu je provodio tek nešto više od 11 minuta. U dresu Blejzersa nijednom nije bio u startnoj petorci, a najbolju utakmicu je odigrao 21. aprila 1990. godine kada je u Sakramentu postigao 24 koša protiv nama dobro znanih Kingsa.
Nije Dražen uspeo da se nametne Adelmanu, koji je Petroviću najviše zamerao na nedostatku agresivne igre u odbrani i preko toga nije želeo da pređe. A koliko se shvatanje dobrih i loših partija igrača sa ovih prostora u NBA promenilo govori i podatak da je Petrović u svojoj ruki sezoni postizao 7.6 poena po meču, što po današnjjim parametrima uopšte nije loše, a tim prosekom niko ko je pratio njegove igre nije bio zadovoljan. Posebno nezadovoljan je bio Petrović, jer njegovom karakteru jednostavno nije odgovarala uloga čoveka koji će ulaziti sa klupe. Tu prosek poena nije ni bio toliko bitan, on je bio igrač koji je tokom čitave karijere provodio više od 35 minuta na parketu.
Najomraženiji lik Draženovih fanova godinama je bio Rik Adelman, čovek koji nije pružio šansu najboljem neameričkom igraču svih vremena. U knjizi Dvajta Džejnsa - "Dugo toplo leto: Najbolja godina Portland Trejleblejzersa" koja govori o dešavanjima u sezoni 1990/91, kada su Blejzersi imali učinak 63-19, nalaze se razna razmišljanja čuvenog trenera beležena svakodnevno tokom sezone. Otkrio je da mu je najveći izazov da natera 12 velikih ega da zapostave pojedinačne ciljeve i snove kako bi ostvarili zajednički cilj. Na početku te sezone Dražen se otvoreno pobunio oko statusa u ekipi i novinarima je izjavio da će se vratiti u Hrvatsku ukoliko se nešto ne promeni. Taj momenat je bio znak Adelmanu da nešto mora da preseče u odnosu sa Petrovićem, za koga je uvek isticao da je odličan igrač.
Teri Porter je u jugoslovenskoj štampi označavan u to vreme kao jedan od glavnih krivaca zašto Dražen ne igra više u dresu Portlanda. On je javno kritikovao hrvatskog košarkaša nakon što je ovaj zapretio da će napustiti tim i vratiti se u Jugoslaviju. Porter je zamerio Petroviću da nije timski igrač, jer je ekipa igrala odlično u ligi (startovali sa 11-0), a on se žalio na minutažu. Inače, Porter Dražena nije doživljavao kao konkurenta jer u NBA ligi Petrović nije ni bio u planu na mestu plejmejkera i američki mediji su isticali da je upravo Porter igrač koji je najviše pomogao Draženu da se adaptira na rad u NBA klubu.
"On je uznemiren jer nema veću minutažu. Žao mi je, ali Porter, Dreksler i Ejndž su bolji igrači. Dražen ne može da igra na poziciji plejmejkera, on je naš peti bek. Tako stoje stvari. Mogao sam da razumem ukoliko je hteo da bude menjan, ali ne mogu pretnje da će napustiti ekipu i vratiti se kući. Ili ste deo tima ili niste. On se pobunio kada smo imali učinak 6-0. Možda bih i razumeo da smo imali 3-3, 2-4 ili bar da smo odigrali 20 utakmica u sezoni. Ali, žaliti se nakon šest utakmica? Nijedan igrač nije iznad ekipe", bile su reči Adelmana nakon što je Petrović sa menadžerom izašao pred novinare i javno se žalio o statusu u ekipi.
Na početku svoje druge NBA sezone, nakon 18 odigranih utakmica, Dražen je u razmeni igrača završio u dresu Nju Džersi Netsa.
"Taj dečko će za dve godine biti Ol star igrač - garantujem. Nikada niste videli čoveka koji tako šutira i koji toliko marljivo i vredno radi", novinarima je izjavio Klajd Dreksler nakon što je Petrović otišao iz Portlanda.
NJU DŽERSI NETS (1990 - 1993)
Koliko je ekipa Portlanda bila pogrešan izbor za Dražena toliko su Nju Džersi Netsi bili idealna sredina za njega. Tim od koga se nije mnogo očekivalo, bez dominantnog igrača na pozicija beka šutera (Redži Teus u izlaznoj godini iz ugovora), sa trenerom koji mu veruje i vrlo kvalitetnim, perspektivnim saigračima. Petrović se u toj ekipi igrački preporodio. Do kraja svoje druge NBA sezone je podigao brojke na 12.6 poena po meču, a minutaža i poverenje trenera i saigrača u njega se sve više povećavalo.
Totalno je "eksplodirao" u svojoj drugoj sezoni u Nju Džersiju. Dostigao je prosek od 20.6 poena po meču, a bio je starter na svim utakmicama u sezoni. Na parketu je provodio više od 35 minuta po utakmici. Predvodio je Netse do prvog plej ofa nakon šest godina pauze, gde su ispali na startu od ekipe Klivlenda, a prvi strelac ekipe u tim utakmicama bio je Dražen sa preko 24 poena po meču. U toj sezoni je nekoliko puta ponovio igre koje su ga krasile u Evropi, postigao je 38 koševa protiv Indijane, 39 protiv Seltiksa, a u prvoj utakmici plej ofa Klivlendu je ubacio 40 poena, što je bio rekord tima u doigravanju sve do 2006. kada ga je oborio Vins Karter (43 poena protiv Majamija).
"Marljivije i napornije je radio da poboljša igru nego bilo koji igrač koga znam. Nakon što bi se završio šuterski trening on bi ponovo išao u teretanu i tamo dizao tegove i vozio bicikl. Nakon toga je još malo šutirao. Čak su treneri morali da intervenišu kako mu je dosta treninga za taj dan", isticao je o svom saigraču Kris Dadli.
Sa prosekom 22.3 poena po meču završio je kao 11. strelac lige te sezone. U NBA je postigao 255 šuteva za tri poena i danas se na večnoj listi nalazi na četvrtom mestu po procentu ubačaja sa 43.7 odsto uspešnosti.
Tog leta na klupu Nju Džersija stiže trofejni Čak Dejli, sa kojim Petrović sarađuje još bolje neko prethodnih sezona sa Bilom Fičom. Vodeći je strelac ekipe sa 22.3 koša po utakmici, a Nju Džersi drugi put uzastopno ulazi u plej of. Ponovo su izgubili od Klivlenda. U tim utakmicama Petrović je igrao povređen, pa nije imao pravi učinak. To je bio najveći razlog poraza Nju Džersija.
Danas se svi stručnjaci i igrači koji su bili aktivni te 1993. godine slažu da je Draženu naneta nepravda nepozivanjem na Ol star utakmicu. Do trenutka kada su treneri birali ekipe Dražen je bio sedmi strelac Lige sa 23.1 poena po meču, a njegov značaj u rezultatima Netsa je bio više nego očigledan. Na kraju sezone je dobio neku vrstu satsifakcije time što je izabran u treću najbolju petorku Lige, a svi su postali svesni koliko je Petrović superioran igrač.
"Dražen je oštećen u NBA, prvo što je završio u Portlandu u kome mu nisu dali da igra, a posle su shvatili kada je otišao u Nu Džersi koliko je on veliki igrač", istakao je u razgovoru za "MVP" portal proslavljeni srpski trener Vlade Đurović, koji je trenirao Petrovića dok je igrao za Šibenku.
Đurović je u bogatoj trenerskoj karijeri boravio i u Grčkoj, gde je, između ostalih, trenirao ekipu AEK-a u vreme kada je njihov dres nosio veliki NBA as Rolando Blekmen. Srpski stručnjak je istakao da mu je Amerikanac sa puno respekta govorio o Draženu.
"Treneru, Dražen je za mene bio doktor i profesor košarke. Mene je sramota, ja sam bio četiri puta u Ol star ekipi, a on nijednom. Prema njemu je u NBA učinjena ogromna nepravda", govorio je Blekmen.
"Ima ljudi koji će reći da je Krešimir Ćosić bio najveći igrač. I ja sam blizu tog mišljenja. Za neke je to Dragan Kićanović, što takođe nije daleko od istine. Tako da je pitanje ko je najveći igrač svih vremena sa ovog prostora. Dražen Petrović je, po mom mišljenju, sigurno jedan od najvećih, a definitivno najveći koga sam ja u karijeri trenirao", zaključio je Đurović.
"Amerikanci veruju samo Amerikancima. Kada smo Marčuljonis, Divac, Paspalj i ja došli u Ameriku svi su bili skeptični prema nama. Dobrim igrama smo pokazali da Evropljani znaju da igraju košarku i tako smo otvorili vrata Rađi, Kukoču, Sabonisu...", prisećao se Petrović nakon svoje četvrte NBA sezone.
NBA dres je nosio 81 igrač rođen 1964. godine. Najveći prosek koševa tokom karijere u toj konkurenciji ima Dražen Petrović. U kratkoj karijeri postizao je 15.4 poena po utakmici, a od igrača rođenih iste godine kada i on iza njega se nalaze imena poput Vejmona Tisdejla (15.3), Marka Prajsa (15,2), Rona Harpera (13,8), Šarunasa Marčuljonisa (12,8), Roja Tarplija (12,6), Arvidasa Sabonisa (12)...
Došlo je leto i reprezentativne obaveze u selekciji Hrvatske, Petrović je posredstvom medija nagoveštavao da je moguć njegov povratak u Evropu, a Netsi su mu pripremali novi, bogat ugovor.
Dve nedelje pre tragedije Dražen je dao intervju zagrebačkom "Globusu" u kome je tvrdio da ima ponude šest NBA i četiri evropska kluba. Aleksandar Petrović je kasnije potvrdio u izjavama hrvatskim medijima da je u Draženovom novčaniku pronašao spisak klubova koji su ga želeli u svojim redovima.
"Na listi su bili naravno Netsi, ali i Njujork Niksi, Sijetl i Hjuston. Od evropskih je jedina prava i ozbiljna opcija bio grčki Panatinaikos, koji je nudio veliki novac. Dražen je kombinacijom sa Grcima mogao da izbegne situaciju ako Netsi mečiraju ponudu drugih NBA klubova. Sa evropskim timovima to nisu mogli, a jedan od motiva je bio i njegov prijatelj Stojko Vranković. Njih dvojica su imali veliku želju da igraju zajedno".
To leto 1993. godine trebalo je da bude još jedna prekretnica u Draženovoj karijeri.
Autor: Dragan Panajotović