ову књигу дао ми је на читање Радомир Пашић, мој друг са факу- лтета и из V beogradske gimnazije. Hteo sam da mu je vratim, ali mi je rekao da je zadržim
Београд, 4. II 2014 Дејан Смиљанић
Ovu knjigu kupio sam na Kaleniću, 11. avgusta 2018, oko 14:30,
na tezgi uz glavnu stazu, bliže ulici Maksima Gorkog, na kojoj se preprodavac upravo raspakivao. Sve knjige, među kojima su se uglavnom našli jugoslovenski pisci poput Tišme i R. Konstantinovića, ali i primerak Kafkinog Procesa (iz crnog ćiriličnog kompleta sa njegovim potpisom na vrhu naslovnice) nosile su etiketu sa brojem, zalepljenu selotejpom na naslovnoj strani, a unutra, najčešće na prvoj strani postave, belešku o poreklu knjige i potpis vlasnika.
Na primerku Tišminog Dnevnika 1942—1951 (Matica srpska, 1991) vide se tri različita broja, 73, 204 i 370 (u nekakvom trouglu koji je možda imao funkciju vlasnikovog logotipa), što bi moglo da znači da je vlasnik više puta obnavljao popis.
S tim na pameti bilo mi je u prvi mah nelogično što su bile u tako lošem stanju: većina ih je bila isflekana prašinom, kafom, gamadima, kao da su dugo ležale podrumu nepokrivene. I sam prodavac, kome sam prišao čim ih je izvadio iz torbe, napomenuo je da bi bilo dobro da ih pre izlaganja očisti.
Kada sam mu skrenuo pažnju na te beleške, rekao mi je da su pripadale “nekom Ukrajincu” koji je renovirao stan.
Onda sam pretpostavio da se, u vlasničkom lancu, između Radomira Pašića, Dejana Smiljanića i mene nalazi jedna nepotpisana osoba čijom krivicom su najverovatnije i bile ovako zapuštene.
I dakle, da dovršim svoj prilog rodoslovu knjige, naravno, ako njene buduće vlasnike bude zanimalo,
platio sam je pedeset dinara. Bojan Savić Ostojić.