Znate ono kad se nadate jednoj jedinoj osobi i onda se razocarate,e evo sad i ja znam. Bili smo stvoreni jedno za drugo.Grubi na recima a jaki na delima.Postepeno smo se zavoleli.Jedina osoba koja zna svaki moj sledeci korak,dokaz da me je previse upoznao,cak vise nego sto sama sebe mogu da poznajem ikada.Nismo umeli da pokazujemo emocije.U pocetku,kao neiskusna i naivna devojcica,pokazivala sam,dok nisam shvatila da on zapravo ne voli patetiku.Pocela sam da prisvajam njegove stavove,na neki nacin pocela sam da licim na njega po ponasanju.Pomislila sam u sebi "Usla sam u igru napokon".A nisam ni bila svesna da sama sebi kopam grob.Nisam pokazivala emocije,bas kao i on,dok me nije zavoleo i prvi poceo da pokazuje sta oseca.Bilo mi je cudno na prvi pogled jer se nikad nije ponasao tako prema meni.I nisam znala da li je siguran u svoja osecanja.Negirala sam to, na svako njegovo "volim te" odgovarala sam sa srcem.Nisam zelela odmah da mu pokazem sve,jer to koliko ga volim se cak ne moze ni izmeriti.Uplasio bi se od ovolike ljubavi.Sto sam vise pokazivala nezainteresovanost na neki nacin,to je on mene vise zavoleo.Bio je iskreniji,cesce pokazivao emocije,bas kao u pravoj vezi.A sta ja o vezama znam??Sad sve,a pre toga nista. Nakon toga priznala sam mu da ga volim.Bili smo slobodniji,pricali o svemu,mastali zajedno,planirali zajednicki zivot,zamisljali nasu decu,pricali o nasim porodicama,o letovanjima... Sve dok nije postao bolesno ljubomoran i time sve pokvario.Prva nasa svadja koja je trajala skoro mesec dana,pre toga ih je bilo dosta.Nas odnos je bio kao igra,ponos i dostojanstvo uvek na prvom mestu.Ja tezak inadzija a on uzasno tvrdoglav.Uzasan spoj reklo bi se.Ne krivim ga za tu ljubomoru,za moje mane,jer znam da sam i ja vecim delom kriva.Sve sto je ikada zeleo je to da me brani od drugih jer je istinski brinuo o meni kao nikad niko .Mozda ga previse idealizujem,ali to ce da stoji uvek u mom secanju.Kriva sam znam,nisam umela da pokazem da mi je stalo,da ga volim najiskrenije,jednom recju nisam znala kako da se ponasam kao devojka jer u tom periodu ja samu sebe nisam mogla da prepoznam,to vise nisam bila ja.Fizicki sam bila prisutna dok mi je dusa lutala a misli bile preokupirane.Ipak je to daljina,a nedostajanje nas je ubijalo i ti prokleti kilometri. Proslo je neko vreme,javio se prvi,nije mu ponos bio vazan kao meni,slusao je srce.Priznao je da ne moze bez mene,ali i da ne moze ni sa mnom.E bas takav smo odnos i imali.Zavisili smo jedno od drugog.Unistavali smo se svesno i povredjivali se medjusobno kao najgori neprijatelji.Shvatili smo jedno,da kada smo razdvojeni da tada shvatamo tek koliko se ustvari volimo.Jedna vrsta bezuslovne ljubavi. Pomirili smo se,opet su ga njegove bubice mucile,moje ponasanje,ali na kraju dana nadjemo zajednicki jezik,onaj najlepsi,slatki.Ali stigli smo i do drugog pada.Da,jos jedna velika svadja.On je takav da uvek ode kad je tesko,jer ne zna kako da se izbori i resi problem.Ovog puta je bila poslednja,na zalost.Otisao je sa recima da ne moze zbog mene vise da ne spava nocima jer sam mu najveca briga.Da,otisao je i to zauvek."Zaboravi na mene ,gotovo je".Njegove poslednje reci.A kako se zaboravlja neko zbog koga se budite svako jutro,ko vam je prva pomisao pre spavanja,neko zbog koga disete i zivite?Reci cu vam, NIKAKO. Suze same teku u tim situacijama,nije bitno doba dana.Plakala sam cesto jer nisam mogla da se pomirim sa tom cinjenicom.Znam da je i njemu bilo tesko jer znam da me voli i u to sam sigurna.Onda sam se oslanjala na to da ce da se javi,barem jos taj poslednji put,jer se uvek vracao.Ali zeznula sam kao nikad do sad. Proslo je mesec dana,dok sam ja patila,on mi je nasao zamenu.Ni upola vrednu kao ja.Sramota za njega,nikakav kriterijum da odrzava posle mene.Tuzna cinjenica.Izbacio je sliku sa svojom dragom.Verovatno nije proslo ni nedelju dana a on je vec izbacio,neka je,nisam ljubomorna.Jer je pre te slike izbacio najdrazu pesmu koja je objasnila sve.Voli me jos uvek,i uvek ce,samo sto mora da nastavi dalje.Neka ga,napokon mu oprastam sve.Ali radim to zbog sebe,jer kad oprastamo mi i zaboravljamo.Ja hocu sebi da pomognem i da nastavim dalje.Upravo to i radim.Zelim mu sve najlepse u daljem zivotu.Zahvalna sam mu sto sam pored njega naucila dosta zivotnih lekcija i ono najvaznije,naucila sam kako da volim i osetila kako je biti voljen.Iste greske necu da pravim dva puta,u to sam sigurna.I jos nesto,ne zelim vise za njega da cujem.To je za mene od nocas gotovo ,vec ispricana prica.Pamticu ga samo po dobrom,lose cu da se trudim da zaboravim.I jedno znam,vise nikada necu da dozvolim da mi neko postane toliko bitan,uvek cu sebe da stavljam na prvom mestu. ;)
