„Kada je neko započeo svoj umetnički rad konstruisanjem perpetuum mobile-a, nastavio tako što je »vajarski oblikovao rupe« zahvaćene u oblik koji stoji na ivici postamenta prkoseći gravitaciji, zatim pravio, kako sam kaže, bleskaste »mobile«, žaleći što nisu autokinetični, i na kraju došao do modusa skulpture koja je gotovo sve ovo u jednom - onda ne možete a da ne poželite da ga što pre upoznate... Ilić je u skuplturu upisao nešto od one fascinacije cirkuskim akrobatama - prezrenim od umetnosti iako sami sebe nazivaju artistima - nešto od čari malog izumitelja u svima nama, a ponešto od prezira prema našoj projekciji kakve bi stvari morale biti »za nas«. Prema rečima samog umetnika, ove skulpture su »glupe«, svakako samodovoljne, neodnosne, »ništa u njih i ništa iz njih« kao Lajbnicove monade, kao elementarne čestice bez ikakvih izvansebnih afiniteta. A to će reći da se nad njima moramo duboko zamisliti, naročito nad onom tačkom u kojoj se seku s nama. Nećemo o referencama...“ Predrag Kočović, iz teksta „Skica za portrete umetnika za buduće izložbe u budućem Muzeju savremene likovne umetnosti“, katalog izložbe „Skica za buduću izložbu u budućem muzeju“, MSUV, 2005. Fotografija: Slobodan Stošić.