#surovo

[nebo-boje-vanilije]

Kad zena suti pred osobom koju voli,rijeci dolaze u obliku suza.

[itsgoodkidmaadcity]

Kako je tužno, čini mi se, što čovek nije bivao svestan svojih najlepših trenutaka u životu. U tim trenucima čovek obično neskromno svoju sreću smatra tek jednim od stepenika do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. Na kraju, kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud više, može samo da žali što se uludo nadao boljem i još lepšem stepeniku i što makar taj trenutak nije proživeo sa svešću o njegovoj punoći i krajnosti. S druge strane, kad bi mu neko sveznajući nagovestio tu kulminaciju rečima: “Ovo će ti biti najsrećniji trenuci u život” - da li bi umeo njima više da se raduje, ili bi, time, postao nesrećniji, pronalazeći u svojoj najvećoj životnoj sreći mane i nesavršenosti, usput svhatajući da se boljem od toga više ne može nadati?