"Mislim na tvoja bedra", piše u drugom pismu, "i na topli, vlažni miris tvoje kože izjutra, i na po jednu majušnu trepavicu u uglovima tvojih očiju, koje sam uvek primećivala kad skreneš pogled ka meni. Ne znam zašto si bolji i lepši od svih ostalih. Ne znam zašto ne mogu da prestanem da mislim na tvoje telo, ne znam zašto su mi lepi belezi i brazde na tvojim leđima ili zašto me bledi, meki tabani tvojih njudžerzijskih stopala koja su uvek bila obuvena uzbuđuju više od bilo kojih drugih stopala, ali tako je. Mislila sam da ću imati više vremena da iscrtam kartu tvoga tela, da odredim njegove polove, obrise i površine, unutrašnje oblasti, kako one umerene tako i one žarke - čitavu topografiju kože, mišića i kostiju. Nisam ti to rekla, ali zamišljala sam kako ću čitav život provesti kao tvoj kartograf, da ću godinama istraživati i otkrivati teritorije koje će menjati mapu tebe. Da će uvek biti potrebno ponovo je crtati i preobličavati je da bih održala korak s tobom. Uverena sam da sam mnogo toga propustila, Bile, ili zaboravila, jer sam gotovo sve vreme dok sam lutala tvojim telom bila pijana od sreće. Još ima mesta koja nisam videla."
“Sve što sam voleo”, Siri Hustvet