[aidashakur]

[apactwiththedevill]

Vrištiš u sebi mila.

Pomjerila bi sve te silne planine da nešto kažeš.

Da makar postoji netko, kome možeš reći.

Ne znam samo, na kraju dana, koje te sve sile uspiju obuzdati.

[eksplozija-duse]

Dugo već ne razmišljam o prošlosti. Ne znam, valjda sam sve ostavila iza sebe i idem napred jer se svakog dana ima nešto novo raditi, ali juče, prilikom intervjua za posao nije bilo tačke iz CV-a ili nečega što sam samo pomenula u toku razgovora, o čemu me nisu dodatno pitali zbog čega sam se osvrnula ne mnoge stvari od pre par godina i kasnije, nekako, nastavila tim putem..

Moj sadašnji momak mi stalno kaže nešto kao - Više verujem u tebe nego u sebe, ti si, što bi naš narod rekao - muvalo, svuda ćeš se snaći. On me je takvu upoznao. Radosnu, brbljivu, stalno u pokretu, obavezama, kako uspem u svemu čega se dohvatim.. Ali, on nikada nije video mene iz srednje škole ili sa fakulteta kada sam bila ćutljiva, povučena, gotovo pa neprimetna.. Nije nikada upoznao mene koja je na kraju odustala od tog istog fakulteta, niti onu mene koja čak ni do prodavnice nije smela sama da ode. Onu mene koju je anksioznost kočila u svemu, koja nije smela da naruči nešto u kafiću kada bi se konobar pojavio, a kamoli da posle pozove istog da naplati.. Nikada me nije video pijanu, a nekad je to bila moja svakodnevica.. Nije video ni pepeljare pune opušaka, vraga mu, taj me čovek nikada nije ni video sa cigarom. On samo tako iz ponekih priča iz prošlosti zna kakva sam bila i uporno govori da ne može da poveže tu osobu sa ovim što sam danas.

Sad, zašto je CV podstakao sve ovo? Ne nalazi se tu ništa specijalno, skromna dva posla koja sam radila, jedan kurs koji sam završila i programi u kojima umem da radim. No, one su krenule da ispituju, ja sam pričala i na kraju čujem jedno "Svaka čast".

Pitaju - kako je bilo raditi dva posla istovremeno? I meni prvo kroz glavu prolazi to koliko sam puta plakala na podu starog, iznajmljenog stana zato što je bilo i previše naporno, a opet, nisam odustajala. Kažem im da me je naučilo dosta: kako bolje da se organizujem, upoznala sam drugu kulturu, postala bolja u komunikaciji sa ljudima, srdačnija, neposrednija.. Bilo je teško, ali znala sam zašto to radim i onda je, jednostavno, moralo. Samo što se ja nikada u životu nisam dalje osvrnula na to.

Pričam im i šta sam sve naučila sama, koliko se obradujem svaki put kada naletim na nešto novo i mučim se pretražujući dok konačno ne pronađem rešenje. Kako mi vreme proleti kad pišem kod, a nikada nisam očekivala da će mi biti zanimljivo. Da uvek biram teži put i uporno se borim sama, to prećutim, ali stoji tu negde kad me pitaju - Odakle sad taj prelaz? Znate, patila sam dosta od nekog inata kad sam bila mlađa, mislila da sam najpametnija na svetu i da sve mogu i moram sama. Zato sam, na kraju dana i uradila toliko toga.

Nisam umela ceniti sebe nekada, sada mi je to jasno kao dan, kada se setim nekih podsmešljivih komentara praćenih mojim tadašnjim niskim samopouzdanjem bila sam idealna žrtva za manipulatore.

Ovi dani nisu baš bili sjajni, pustim koju suzu svako veče. No eto, tako je danas, sinoć sam se setila male mene koja jednu noć neutešno plakala 8 sati i koja nije znala kuda će sa tobom. I ona je izrasla u jednu delimično-srećnu ženu, koja je sada na mnogo boljem mestu nego pre 10 godina i kojoj će, u narednih 10, biti još bolje.

[brbljivica]

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[brbljivica]

NEDELJA   

mrzim nedelju još od osnovne škole.  kad počne da odmiče popodne, kao da se spremam  da umrem.  zavera nenapisanih domaćih zadataka, navijanje  budilnika,  odlaganje večere, bolji život odmah nakon toga.  nedelja je neprihvatljiva.  tek tada se vidi prava priroda naših života malih  robova.  taj bol u stomaku, strepnja od ponedeljka.  očajnički se hvatamo za trenutke sreće koje    pokidamo  od siline stiska.  nedelja je kratki pregled života.  i svaki put je bila nedelja kada smo to radili  i vidi u šta se život pretvorio.  ustajem s mučninom. žedna sam.  uvek zaboravim da se nalivam vodom kad pijem.  nisam sigurna tačno zašto pijem  znam da imam dobar razlog.  potrebna mi je uteha, a osim alkohola i crkve je  niko ne nudi danas.  crkva je neprihvatljiva.  pitam se kako sam i dalje živa ovde, kako je iko  živ.   

pokušavam da napravim doručak, ali odustajem.  pokušavam da osmislim budućnost,  ali osećam strah kao prvi put kad sam gledala noć  veštica.  mislim na prošlost,  i tužna sam kao prvi put kad sam gledala čoveka  slona.  a u sadašnjosti, spremam se za glasanje.  nada kaže ljudima da mogu da biraju.  da li su nada i samoobmana oduvek bile sinonimi.  do koštane srži ne osećam ništa dobro naspram  sadašnjosti, prošlosti, budućnosti.  sve mislim kako su nas drugačije učili.  napolju je kiša, čekam da stane   

pet popodne je, ima li uopšte smisla da idem  ionako je sve unapred izgubljeno  u pola sedam sedim na dvosedu u gumenim  čizmama i jakni  i pitam se šta treba činiti  vruće mi je pa ipak izlazim  uzimam olovku od kuće  ne volim one ispipane.  kisnem zaokružujem nešto kisnem ulazim u stan  dugo perem ruke  šćućurim se na dvosedu i čekam da sve prođe  nikad ne prolazi pa ustajem i spremam kasnu  večeru  jutro posle izbora   

novi dan sviće  ne znam kome i zbog čega  o kakvim izborima uopšte pričamo  nije mi dobro od ove iluzije konstantnog kretanja  pa mi jedva i dišemo a sigurno se ne pomeramo  hoću kući samo hoću kući  a to je s tobom  potrebno mi je uputstvo za korišćenje neupotrebljivog života  neupotrebljive ljubavi  uputstvo za podnošenje života, sve po stavkama,  svaki korak.  moja zakržljala stopala ne znaju samostalno da  hodaju.   

puštanje zvuka mora s jutjuba dok zamišljam da  smo tamo  najtužnija je stvar koju sam ikad uradila.   

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

[brbljivica]

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[brbljivica]

Marko Tomaš - Stihovi iz automata

[s-tobom-dotako-nebo-bih]

moj kičmeni stub je deformisan

od trideset četiri pršljena

meni pet ne stoje gde bi trebalo

već neka trideset dva stepena ulevo

diskovi su mi oštećeni

nervi priklješteni

i godinama sam se navikavala

ne nesnosne

iznenadne bolove

u sred ničega

preseče me kroz kičmu

levi kuk

koleno

stopalo

tako da narednih par minuta

hramljem

vučem nogu kao bogalj

i oporavljam se od šoka

mislila sam da je to moj najveći bol

na skali bola

koliko naivno

ti si došao da mi pokažeš

da je kičma broj devet

a ti

ti si na mojoj skali

broj deset

[brbljivica]

LJUBAVNA PISMA GUGLU   

nekad guglujem stvari koje mi se dese  samo da vidim da li postoje  nekad guglujem ovo sa tobom  da vidim šta je to, ima li ime  prva pomoć  uteha  saveti za jačanje samopouzdanja  lekcije o samopoštovanju  gugl je uvek tu  dežuran  u pet ujutru kad svi spavaju  u šest ujutru  kad i dalje svi spavaju    kvalitet potrage haba se od umora  u pola sedam ukucavam knjige samopomoći  posežem za bilo čim dok me ne dodirne svetlost  jutra  zvoni alarm da ustanem za posao, a nisam ni legla  umire mi se, ali  gugl kaže izdrži proći će, izbriši sve kontakte  ima savete za hobije  okrenite se sebi  pozovite ovaj broj ako pomišljate na samoubistvo   

neki broj u americi  može li preko vajbera, neće moći ukratko  ima dosta toga da se objašnjava    prijatelji su tu  na kraju ipak odu  svojim kućama  u zagušljivoj tišini čujem gugl  kako diše  njegova kuća je u mojoj kući, takoreći živimo  zajedno  stalna podrška životu, budnosti  gugl trpi, podmeće leđa  dva klika i sve je tu   

sva ta uzaludna književnost neposlatih pisama  kad bi samo još mogao da me uhvati za ruku  on i ja  svake noći nastavljamo započete ideje  ukucavam sve potrebno:  projekcije, animus, arhetip,  netolerancija na ambivalentnost, celovitost objekta  gugl i ja zajedno dekonstruišemo emocije, raciona-  lizujemo  držimo se nauke, relativizujemo očaj  prkosimo nesanici    taj moj gugl  prepun pitanja izmučenih, polupismenih ljudi   

ne znaju šta ih je snašlo, baš kao ni ja, pismena  jednog dana ću mu napisati ljubavno pismo  ako to nije ovo sad  ali svečano obećavam  više neću pokazati strah  neću se klanjati ničijoj tišini, ničijoj odmerenosti  nikad više neću zapevati nijednom muškarcu  nijednoj intimnosti, nijednom zanosu  nijednoj državi, zastavi, pasošu  nijednom prazniku, nijednoj proslavi  jer iza svega toga stoji nečija usamljenost  sve je jasno: nemoguća sreća vaspitava  uspešnije od svakog roditelja. 

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

[brbljivica]

pismo mojim sestrama

zamišljam te kao dete

zamrznuto od srama

koji nosiš iz dnevne sobe

ali ne plašiš se sluzi

puževa

ni pretećeg lica

zmija

znaš da je svaki strah samo

drugačije odeven strah od smrti

povremeno se mrštiš na mesec

jer moraš na spavanje

a ne bi nikada da spavaš

mnogo ti se živi

i ja neiskreno spavam

jedino snu se nikad nisam

sasvim predala

ne dozvoli nikome da ti govori šta da radis

ali ne budi previše ponosna

arogancija se uvek osveti

za znanje je potrebna mekoća poniznosti

ima ljudi koji te vole

idi u svet

sama

opipaj duše koje susretneš

zagledaj sunce u pramenu kose

posmatraj pokret nečijeg oka

umor trepavica

nesigurne ruke

pomiluj svakoga

ko je izgubio nekog bliskog

ne štedi sebe

ako je dobar momak kojeg voliš u nevolji

rizikuj sve

pa šta ako zadobiješ promrzline ili

sunčanicu

vozi auto

da ga odmeniš kad se umori

i naravno

da bi mogla sve sama

udahni svaku plažu koju možeš

uzmi gutljaj mora

budi prijatelj jednookim ribama

i ja sam davno imala jedno oko umesto lica

a vidi me sada

ne stidi se da zaplačeš

nasred ulice kada se setiš da na svetu ima

oko 825 miliona gladnih

primeti nečije iznošene cipele

ne zatvaraj se

tako hraniš sram

prezri ratove

voli ljude više od plaža i mora

posmatraj kako umor čini ljude pomirljivim

nemoj da postaneš takva

posmatraj linije plafona u besanim noćima

razumi nedostajanje

toplote nečijih ramena

unutrašnju groznicu

koja te tera da činiš nerazumne stvari

rastavi

porodični poredak

ne ponavljaj iste greške

ne plaši se da kažeš da možda

ne želiš da budeš majka

ne udovoljavaj čežnji

to je samo navika

okreni lice k vatri

ne pravi plan evakuacije

tuga će te sačekati

gde god budeš

ne štedi se kažem ti

ne beži nikada

ne juri nikoga

osim da se izviniš

dokažeš

kako se neće ponoviti

oprosti snovima u korenu kose

zamisli

neki ljudi sanjaju samo o uspehu

tvoji snovi su snovi o dobroti

o nespretnom dodiru kore drveta

o vlažnoj njušci psa

dok neko sanja o romantičnom zavođenju

tvoji snovi su

o stalnosti

nepokolebljivosti

neodustajanju od ljubavi

zasedaj sama sa sobom kad god je potrebno

dugo pregovaraj

ne nasedaj na bogove praznike države

religije

teorije zavere horoskope

makar hodala svetom neutešna kao siroče

ne trebaju ti takve utehe

ne dozvoli da te iko stišava

prevrni sto kad ti neko kaže

da dame ne treba da piju

prevrni sto kad ti neko kaže

da si preosetljiva

poštuj svoju prozirnu kožu

i ako te zbog nje

neko uvredi i ismeje

evo ti revolver

čuvaj ga ispod suknje

zakačen za butinu

ako te iko slomi

to su te povredili

oni koji dišu plitko

čuvaju se za bolje udahe

nemoj nikad da imaš posla

S kukavicama

plašiće ih tvoja glasnoća

tvoja ljutnja

kompleksnost tvoje predanosti

jačina tvoje ljubavi

otvorenost

će doživljavati kao napad

odbijaće ih svako očekivanje

nestalni

neodlučni momci

ne mogu ti ništa

samo pusti da iskrvariš do kraja

od njih

ja ću uvek biti tu

seti se

imaš još jedno srce

i rezervnu koštanu srž

i najvažnije

obećaj mi

da nikad nećeš voleti traljavo

nikad s pola srca.

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[brbljivica]

Ognjenka Lakićević - Vodič kroz požare

[tisisvestodruganecebit]

I jutros sam kafu popio bez nje,

doručkovao bez nje

i izašao iz kuće bez nje.

Hodao gradom bez nje,

vratio se kući bez nje,

ručao bez nje

i prilegao bez nje.

Ustao bez nje,

popio kafu bez nje,

odgledao film bez nje

i opet u krevet, bez nje.

I bez sebe.

[djevojkasakratkomkosom]

ponovo se dešava

budna sam do kasno

ne spavam

ali se budim rano

preskačem obroke

nesvjesno nisam gladna

i znam da se ponovo to dešava

planiram ali ne ispunjavam isplanirano

gledam u jednu tačku

u glavi mi je zbrka

toliko misli

ali opet sve je prazno

kao tunel noću

samo ne vidim svijetlu tačku

izlaz iz tunela

i opet znam da se ponovo dešava

zatvaram se u sebe

ne izlazim iz sobe

ali ne razmišljam da to nije normalno

pričam samo u virtualnom svijetu

jer sve se ponovo dešava

bježim od sebe

u sebe

[brbljivica]

Samo sam verovala da ako u nešto uđem s dobrim namerama - ne može da bude tako loše. Izgleda da može.

Tamara Kučan - Onlajn

[brbljivica]

Mihajlo Vasiljević - Ogoljen