imamo tog porodičnog mačka.
kažem porodičnog, a ustvari je Relja najpre bio moj, pa onda tatin. pa tek onda naš.
kad sam ga dobila, osećala sam se verovatno najusamljenije u tom svom dotadašnjem životu. imao je svega par meseci kad mi je poveren. njegov monohromni brat blizanac, Juki, dobio je Filipa za novog ortaka.
Relja je bio čisto crn, sa belim vrhom repa. opasan jedan svitac.
imao je odlike velikog vernog psa. ovde valja izbeći kliše u koje upadaju prvi vlasnici mačaka koji se pravdaju kako je njihov mezimac zapravo baš kao pas, a ne zla mačka.
elem, Relja je bio svakako posebniji mačor, onako dosta voljivi car.
prva mu je ljubav, pored mene, bio Tobi, matori mačor sa četvrtog sprata sa kojim je šibicovao preko prozora.
preokret u njegovom životu nastaje kada je baba pred svoju smrt tražila da povedem Relju u posetu.
a zatim je tamo i ostao.
od beogradskog salonskog mačora ubrzo je metarmofirao u lokalnog, dvorišnog kibicera.
razvio se, na moje poveliko iznenađenje, i za kratko vreme postao nesumnjivo puma. slagaću ako kažem da komšiluk nije obogaćen desetinom crnih mačića vrlo brzo po Reljinom preseljenju.
postao je svoj na svome.
a u isto vreme, svima najbolji ortak.
znao da sluša, da bude topao oslonac, preo je da ga čuješ u drugoj sobi, bio drugar za gledanje ničega na teveu, pratilac u šetnji, trener jedne mlade kuštrave pulinke.
tata ga je najviše voleo i najbolje brinuo o njemu.
dedi je postao, u momentima pred odlazak u dom, jedino društvo.
patili bi ukućani kad bi zbog ženki odlazio po par dana od kuće i vraćao se bez pola dlake na glavi.
ali bi Relja herojski podnosio svoje rane, postajući time dežurna priče komšiluka.
a jutros, e jutros mi je tata nevoljno rekao da je Relja umro.
prvi put je ćutao o njemu.
rekao je ipak kako se mučio desetak dana i da ga je negovao kao čoveka zajedno sa veterinarom, ali nije mnogo pomoglo. Relja je prva životinja u našoj porodici koja je dobila svoj mali spomenik u dvorištu.
tako je to valjda sa ćelijama ove porodice.
održali smo elegiju nad njegovim mačijim životom od svega nepunih osam godina. setila sam se sebe i svih ljudi koji su Relju upoznali i kroz taj relativno kratki period. no, nikada ne potcenjuj snagu jednog duboko turbolentnog perioda.
stužih se i ja zbog svega.
malo zbog vremena iza nas, mnogo zbog njega i ajd uzdravlje i jebiga.