Zakon o radu, Srbija 2014.
Ako malo izguglate o ovoj temi, naićićete na gomilu izjava, ali i na ništa konkretno. Ovo je tema o kojoj se ne govori, Zakon o radu se ne stavlja na javnu raspravu, nije javan i transparentan.
Zato sam se malo bavio ovom temom.
Ako vam je predugačak tekst -moj ukupan utisak je sledeći:
1. U široj javnosti niko ne zna o čemu se TAČNO radi. Nacrt izmena ima od 140 do 276 članova, prema različitim izvorima, itd.
2. Mislim da je potpuno očigledno sledeće:
- USA i Nemačka imaju ogroman uticaj na to kakav će zakon biti,
- zakon MORA da se usvoji, i to brzo. WB ne da pare, a nama treba 6 mlrd i to BRZO, EK nas gleda...
3. Sam premijer na par mesta izjavljuje da zakon treba da odgovara Nemačkoj i Briselu. dakle, s brigom o radnicima nema mnogo veze.
4. Načelno gledano, radnika što se tiče, ispada (prema ovome što ima pobrojano) da će radnici loše da prođu; da zakon neće selektivno dohvatiti radnike u javnom sektoru, da će se radnici kod privatnika zlopatiti itd.
Ipak vam preporučujem da ostanete do kraja ovog teksta:
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, u prilogu kao .pdf.
http://www.rpk-subotica.org.rs/pdf/Nacrt%20zakona%20o%20izmen%20%20i%20dopun%20Zakona%20o%20radu.pdf
ŠTA JE BITNO/SPORNO U SAMOM NACRTU IZMENE
1. Radni dan može da traje i do 12 h, a da se ne smatra prekovremenim i ne bude plaćen kao prekovremeni (predsednik sindikata Zastava oružje, Dragan Ilić).
2. Rad na određeno vreme može da traje i tri godine – dakle, u tom periodu radnik ne može da dobije ni kredit, ni kreditnu karticu itd.
3. Radnik mora 24 h da bude na raspolaganju firmi.
4. Ukida se plaćanje smenskog rada, neće biti plaćen noćni rad preko tri sata.
Vulin kaže: „Rad u smeni plaćao se kao naknada od 26 odsto, a isti postotak važio je i za noćni rad. Međutim, u javnim preduzećima se zbog pogrešnog tumačenja računalo i jedno i drugo, pa su se mnogima isplaćivale duple naknade”.
Unija poslodavaca: “Tih 26% treba ukinuti jer je rad po smenama kao i svaki drugi”.
5. Novi Zakon smanjuje visinu otpremnine i olakšava otpuštanje radnika.
6. Izmene omogućavaju „da muškarci i žene za isti rad budu plaćani različito, da će poništiti sistem kolektivnih ugovora, kao i da je iz Ugovora o radu izbačen deo u kome radnik predlaže svoje uslove za rad poslodavcu.”
7. Po izmeni zakona poslodavci ne snose nikakve posledice ako ne daju plate.
Vulin kaže da se “ponosi jednim članom koji je u zakon stavio na svoj rizik” (kako je predviđena kazna za poslodavca koji ne isplaćuje plate). Novinari su uzduž i popreko pregledali predlog zakona i nisu našli to o čemu priča. U istom tekstu se kaže da su Sindikati tražili da se neisplaćivanje plata definiše kao krivično delo, ali to nije usvojeno (obrazloženje: time se bavi Krivični zakonik, ne o radu).
8. Umanjenje plata zbog odsustva, godišnjeg ili bolovanja: u obračun bi ulazila samo osnovna zarada, bez toplog obroka, markica, regresa itd. – prema Sindikatima, umanjenje za desetak procenata. Ista formula bi važila u slučaju odsustva zbog smrti, rođenja člana porodice ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla.
9. Isplata otpremnine samo za godine staža u poslednjoj firmi, prilikom penzionisanja radnik dobija dve (a ne tri) prosečne zarade, otkazni rok 30 (umesto 15) dana, godišnji odmor je moguće koristiti jednokratno i uzeti ga posle mesec dana rada, poslodavac mora obavestiti radnike o promeni radnog vremena pet (umesto sedam) dana unapred, zaposleni ima pravo na minuli rad od 0.4% po godini staža…
Unija poslodavaca kaže da isplata za minuli rad ne postoji u EU.
U slučaju da radnik godišnji koristi u delovima, prvi deo bi morao da traje dve, umesto tri nedelje. Novac za markicu za gradski prevoz isplaćivaće se samo ako poslodavac ne obezbedi prevoz.
10. Odnosi se na sve zaposlene u Srbiji, dakle Vlada će zavući ruku u džep svima, a ne samo radnicima u javnom sektoru.
Radulović kaže da bi se umanjenja odnosila primarno na javni sektor (januar 2014.).
11. Uvodi se mogućnost da poslodavac uvede kolektivni godišnji odmor za sve.
12. Unija poslodavaca smatra da treba ukinuti obavezu poslodavca da plaća troškove prevoza zaposlenom.
12. Oštrije kazne zbog nediscipline: Radnik bi sada zbog nediscipline mogao da bude udaljen s posla tri dana, dok bi po novom zakonu to moglo da se prolongira na čak 30 dana. Kao disciplinska mera predviđeno je i smanjivanje plate do 20 odsto.
13. Lizing radnika radnici vide kao nepovoljnu okolnost.
14. Manje naknade za povrede na radu.
15. Do sada je radnik koji dobije otkaz, tuži firmu i dobije spor, mogao da računa i na isplatu svih zaostalih plata za vreme suđenja. Po novom, poslodavac je obavezan da mu isplati naknadu, a ne zaostale zarade.
16. Nije postignut dogovor o minimalnoj zaradi. Sindikati traže da ona bude izjednačena sa potrošačkom korpom, poslodavci odbili, kao i kolektivni ugovor. (35)
17. Umanjenje prava sindikalnih vođa.
1. Špekuliše se da postoji čak 5-6 nacrta izmena Zakona. Pošto nema javne rasprave, osnovano je za pomisliti da stanovništvo zapravo pojma nema šta ga čeka.
Čanak kaže: „...od rimskog prava nigde osim u Srbiji nije desilo da predlagač zakona ćuti o onome što je predložio i ne da projekciju tog zakona.”
Gđa Miščević: “mišljenje Brisela o zakonu pozitivno, ali su dali komentare, pa im je Srbija poslala još jedan nacrt” (dakle, ima bar dva nacrta).
Vulin: Predlog ima više od 200 članova.
Dnevnik: “Увидом у последњу верзију нацрта Закона о раду, уверили смо се да се од 276 чланова постојећег законска акта око 200 њих мења, неки у потпуности. “
2. Odlaganje usvajanja izmena Zakona i odsustvo javne rasprave
Vulin: Čeka se mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta – izjava od 11.jula 2014.
Napomena (10.07.2014): Na sajtu Saveta je poslednje saopštenje iz aprila 2014.
Kori Udovički kaže da rasprava nije potrebna, jer je „narod glasao“ za izmene na martovskim izborima.
ASNS kaže: „Radnicima, građanima i javnosti uskraćeno je zakonsko pravo na javnu raspravu, navedeno je u saopštenju ASNS i istaknuto da takva odluka krši član 77. Zakona o javnoj upravi i član 41. Poslovnika o radu Vlade, koji obavezuju ministarstva da se u pripremi zakona kojima se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti sprovodi javna rasprava. “
Napomena: Prema Draganu Iliću, predsedniku sindikata “Zastava oružje”, izmenjeno je 140 od 187. članova Zakona o radu.
Ivica Dačić: “Može da se spali na Terazijama, Zakon će biti usvojen”.
DS: Na pitanje DS-a zašto nema javne rasprave, SNS odgovara bujicom uvreda.
Sindikati: “Novi zakon će se doneti dogovorom Vlade i "večitih" reprezentativnih sindikata".
Novosti: “PETI mesec počela je da „troši“ Radna grupa za izmene Zakona o radu, a konačno rešenje ovog dokumenta još nije ugledalo svetlost dana. Sindikalci, poslodavci i predstavnici Vlade i dalje pregovaraju, a krajnji rokovi se menjaju već nekoliko puta.
Puna četiri meseca pregovara se samo o pet instituta - radu na određeno vreme, otkazima od strane poslodavca, otpremninama, proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i minimalnoj zaradi. Poslednja vest je da je usaglašeno gotovo sve, ali i da je ostao još dogovor o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i utvrđivanja minimalne zarade na bazi potrošačke korpe. Dakle, još dva od pet instituta.”
1. Država tvrdi da je izmenama olakšano zapošljavanje.
- ženama na porodiljskom uvesti da rade 4 h na lični zahtev, ako žele,
- ukinuti obavezu sistematizacije radnih mesta ako firma ima do 10 zaposlenih,
- uvesti poglavlje u kojem se definišu prava, obaveze itd. agencija za privremeno zapošljavanje,
- smanjiti odsustvo u slučaju rođenja, smrti člana porodice itd. sa pet na tri dana,
- ukinuti obavezu izdavanja i popunjavanja radne knjižice, jer podatke mora da ima Centralni registar, koji je obavezan da preuzme podatke od RFZO, PIO, Poreske uprave itd.
- bolje definisati kada se daje otkaz: alkoholizam, narkomanija, šteta itd. Pojednostaviti i bolje definisati proceduru otkaza (da se ne bi dešavalo da zbog papiroloških problema sud radnika vrati na posao).
- rad na određeno produžiti: u Češkoj može da bude i 12 godina, u Hrvatskoj je 5.
Sindikati tvrde da je tekst Zakona pisan po nalogu Američke privredne komore, ali veruju da EU korekcije insistiraju na više socijalnim momentima.
- 300.000 ljudi u Srbiji radi ispod minimalne cene rada, koja je ispod 200 evra, što predstavlja kršenje zakona,
- zaposleni nema ni osnovne uslove za rad,
- sindikati u Kragujevcu se spremaju za proteste ako izmene uđu u skupštinsku procedure,
- sindikati su ukinuli odmore svim svojim podružnim rukovodiocima u Srbiji.
NAPOMENA: Vulin tvrdi da sindikat Sloga „štiti interese žutog kartela” i na druge načine pokušava da ih diskredituje.
USS Sloga smatra da je ovakva „rasprava“ o ZOR zapravo odvlačenje pažnje od Zakona o privatizaciji: "Tim zakonom će se, po konstituisanju nove vlade, preostale društvene firme privatizovati do kraja 2014. godine, a ukoliko se do tada za njih ne nađu kupci, pokrenuće se postupak likvidacije, a više od 100.000 ljudi će se naći na ulici sa minimalnim otpremninama i bez nade za bolju budućnost i sam opstanak".
Napomena: ovo potvrđuje premijerova izjava za Glas Amerike – "Do polovine oktobra će biti sva preduzeća informisana o tome da li njihov program “pije vodu” i ide dalje u ocenu i proces privatizacije. Ili, nažalost ako nema nikakvog interesa, nema nikakvog investitora, ni u pregramu nema kredibilnih elemenata, onda idu u proces stečaja, kome prethodi naravno socijalni program za radnike."
„Masovna otpuštanja zaposlenih, duplo manje plate, pretvaranje radnika u obespravljene nadničare i vladavina turbo kapitalizma, ako je suditi po mišljenju sindikalnih lidera, čekaju građane Srbije kada na snagu stupi predloženi zakon o radu.”
Sindikat industrijskih radnika: “"za dve godine u javnom sektoru zaposleno više od 100.000 partijskih aktivista i taj broj svakim danom nastavlja da se uvećava po važećem Zakonu o radu".
Sindikati danas (11.07.) odbacili sve predloge premijera i napustili sastanak.
Ministar Krstić: Davno je to trebalo. (10)
Premijer: „Na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta Vladu je trebalo da predstavlja samo premijer Ivica Dačić. On je, međutim, pozvao i Aleksandra Vučića koji je presekao višemeseču agoniju oko novog zakona o radu”. (januar 2014.).
Premijer “očekuje da će novi nacrt zakona o radu biti završen za "mesec, dva ili tri" kroz dijalog s poslodavcima i sindikatima.” (januar 2014.).
Čanak: “To je cena za one tri milijarde evra kredita. Nije Američka privredna komora iza ovoga, iza ovoga su braća Arapi.”
Zagorka Golubović, nekadašnja profesorka sociologije rada: ““Prema odredbama ovog zakona radnici su u težem položaju nego što su ikada bili. Svoje poslodavce moraju da shvate kao autoritarne gazde koje mogu da odlučuju o njihovom životu. Kako im oni odrede radno vreme, tako će im biti. Dakle neće raditi osam sati, već će morati da rade po deset, dvanaest, ili dvadeset sati….”
Božo Drašković, iz Instituta ekonomskih nauka, smatra da je poslednjih petnaestak godina, pa i danas, u Srbiji na sceni savez vlada i krupnog kapitala. (29)
Zoran Babić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, kaže da je novo rešenje u interesu svih građana.
Željko Tomić: “ideološki ostrašćena neargumentovana kritika izmena Zakona o radu. Ni u jednom delu teksta se te izmene ne pominju niti se osporava njihova suština. Umesto toga se, po ko zna koji put, na stub srama zakivaju vlasnici kapitala, odnosno poslodavci, i „advokati krupnog kapitala oličeni u odgovarajućim telima Evropske komisije i Američke privredne komore u Beogradu” (Opet međunarodna zavera!).
Ruža Ćirković, novinar Danas-a: Nemačka piše i Zakon o radu?
“Dok je javnost predozirana policijskim južnim voćem, ispod radara prolazi zakon koji će, prema procenama sindikalaca, odmah pogoditi novčanik milion radnika u Srbiji te načiniti radno vreme relativnom kategorijom koja može da se rasteže kako poslodavcu odgovara.”
Vučić: Za 10 do 20 dana će biti usvojen Zakon o radu (izjava od 12.06.).
Zahvaljuje se Američkoj privrednoj komori na doslednoj podršci izmenama radnog zakonodavstva.
Premijerova izjava u Berlinu: “Idemo u liberalizaciju i fleksibilnije tržište rada kako bismo bili prijemčiviji za strane investitore“, rekao je premijer, dodavši da je cilj da se nemački investitori osećaju kao kod kuće. “
Zoran Živković: "Stav Nove stranke je da je najgore da Zakon o radu dođe do poslanika, a da mi ništa ne znamo o tom Zakonu.”
dr Nada G. Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu: “S jedne strane je interes političke elite, stranih kreditora, briselske administracije i domaćih poslodavaca i investitora, a sa druge interesi većine zaposlenih radnika i srednjih slojeva.
Prvi imaju sve veću ekonomsku i drugu moć, a ovi drugi, posebno najamni radnici, sve su nemoćniji.
Sindikati, ovakvi kakvi su, samo su „ikebana“, lažni socijalni zastupnik stvarnih interesa radnika. I kao pregovarači, oni su korisni vlasti i preduzetnicima, a sve udaljeniji od autentičnih interesa zaposlenih radnika.”
DSS: „predlozi izmena Zakona imaju dva cilja - umanjenje zarada zaposlenih i širenje straha od gubitka posla medju zaposlenima „, „sadašnja Vlada pokušava da ove mere prikaže kao nužne, ali da su one u državama u kojima su dosad sprovedene, poput Grčke i Španije, proizvele samo još veću nezaposlenost i bedu“.
URS: Poslanici izjavljuju de neće glasati za izmene (januar 2014.).
Ruža Ćirković (Novinar lista Danas): Nema stranke koja bi stala na stranu sindikata.
NALED smatra da će biti olakšano zapošljavanje, te da će „svaka druga firma moći da zaposli nove radnike“ (iz teksta se vidi da su anketirali poslodavce – koje, gde, koga tačno, nije jasno).
Ekonomista M. Arsić: Povlačenje zakona i otezanje postupka ćemo platiti (na razne načine) koliko dva mosta Zemun – Borča.
WB: „Svetska banka je, naime, poručila Zagrebu, isto kao i Beogradu, da taj zakon mora menjati ukoliko želi da oživi privredu i sa njom sklopi nove aranžmane. (januar 2014.)
U Svetskoj banci kažu da što se pre zakoni usvoje, to će ranije početi i pregovori o zajmu.
Srbija ove godine treba da se zaduži oko šest milijardi evra, a za pet milijardi još nije ugovorena cena kredita. (januar 2014.).
Brisel: “Proteklih nedelja iz Evropske komisije stigla su ozbiljna upozorenja Vladi u Beogradu na proceduru usvajanja novog zakona o radu koji nije prošao potrebnu javnu raspravu. U evropskoj praksi usvajanja zakona smatra se nedozvoljivim usvajanje zakona bez mišljenja stručne javnosti i, posebno, nevladinih organizacija i udruženja građana.” Uopšteno, očekuje se usklađivanje sa EU normativima.
Zaista verujem da gradjani Srbije neće dozvoliti nametanje i brzlopleto donošenja Zakona o radu koji će sve unakaziti sa dugoročnim posledicama.
