Slobodne misli putnika

[slobodoputnik]

Putovanje i pitanje

Bio je haos

Migracije, racije, smena generacije, malverzacije

Problemi, nervoze, depresije, kašnjenja,

Siromaštvo, teskoba, melanholija, bes,

Nepravda, prevara, nesreća, glad i žeđ...

Desila se jedna dobra stvar!

Neko je pitao nekoga za ples

Odbila ga je.

[slobodoputnik]

Putovanje u zamišljenu budućnost

Stajao sam na sunčevom zraku i gledao duboko u budućnost

Potpuno iskren prema sebi

Video sam pomalo tužnu sliku, ali realnu sliku

Video sam sebe u drugom svetu, ne dovoljno mom

Video sam sebe sa drugom ženom i pobegao od nje

Video sam sebe u drugom gradu, 

Video sam i nju, kako je ispunila svoje snove, ali ne i svoj život

U našem starom gradu, kako i dalje pijana udara glavom o zidove koje ne može da sruši

A onda sam otišao po nju, nisam joj govorio ništa, apsolutno nismo progovarali

Putovali smo dan i noć, reč joj nisam rekao

Odveo sam je na jedno srećno mesto

I tek tada sam progovorio

Sve što sam želeo ikada je da budeš srećna.

Sve što sam želeo ikada je da budem srećan.

Moja pauza za cigaretu je dogorela.

Vratio sam se u kancelariju i nastavio sa poslom.

[slobodoputnik]

Putovanje kroz porodično stablo

Moj pradeda Semiz, sa majčine strane je najverovatnije skončao u Aušvicu. Ubili su ga nacisti.

Neki od njegovih sinova otišli su u partizane, neki u večnost, a neki u slavu. Oni i još stotine pod imenom Peta krajiška brigada. Jedan od njih je Kosta Semiz, bio je komadant i politički komesar, u knjigama se spominje da je izvodio napade na četničke jedinice. Na kraju su ga četnici ubili, ali i on je dosta njih. Jedini deda kog sam upoznao sa te grane mog porodičnog stabla je nakon rata, poslat u Rusiju na školovanje. Bio je komadant oklopnih jedinica i predavao je na Vojnoj Akademiji u Beogradu, ako se ne varam. Umro je 2000 i neke, kao pukovnik, ili general, nisam siguran. Mirko Semiz

Moja baka je preživela zbeg sa Kozare zahvaljujući svojoj sestri koja je svoju sestru, još uvek malu babu, uspela da odnese dalje od dometa puščanih zrna. Odveli su ih u zarobljeništvo u Zagreb, gde su služili jednoj porodici kao posluga.

Pradeda Gajić sa mamine strane je, ako se dobro sećam, preživeo proboj Solunskog fronta i do kasnih 90-ih čitao bez naočara, a nama klincima deljao od drveta pištolje i mačeve. Eh, da smo tada znali...

Duša mog čukundede čije prezime nosim počiva negde u Grčkoj ili se bar tako veruje u mojoj porodici. Nisam uspeo da ga nađem u dokumentima. Možda samo nisam bio dovoljno temeljan. Pradeda Lukić je bio trgovac, nije hteo da bude ni četnik ni partizan, pa su mu i jedni i drugi otimali stoku, kada bi zašli u selo.  

Moj otac je upisao vojnu gimnaziju u Mostaru, a nakon toga završio je Vojnu Akademiju u Zadru i Podgorici. Leteo je na Orlu. Zbog njega sam se zaljubio u avione. Tokom godina odrastanja shvatio sam da za jednog oficira rat je ono što nikako ne želi, ali je ono na šta je uvek spreman.

Moja majka radi čitav radni vek u vojsci, kao psiholog.  

Ja sam rođen u Sloveniji ‘88, ‘91 je počeo rat. 

Eskadrila mog matorog je premeštena u Banjaluku, živeo sam u Bosni jedno vreme i prepričavao Crvenkapu sa bosanskim naglaskom. Kada je počeo rat u Bosni, prešli su u Kraljevo. Odatle počinje moj život, ako uzmemo moje prvo sećanje kao početnu tačku. ‘99 moj otac nije leteo, bio je u velikom Komandnom centru pod zemljom, na Fruškoj Gori. Jednom je spomenuo da su ih zatrpavale bombe, koje nisu mogle da prodru kroz slojeve zaštite i zemlja koja se razletala od eksplozija, pa su ih nakon prolaska opasnosti otkopavali bageri.

2007. ja sam krenuo na fakultet, a moj otac je otišao u prevremenu penziju na sopstvenu incijativu, u činu potpukovnika.

Moja majka i dalje radi u vojsci.

Moja porodica...i moji ratovi.

[slobodoputnik]

Putovanje u dane slobode

Pakujem svemir u jednu malu kutiju, pak papir sa motivom Suncokreta

Plovimo zajedno kroz svet i besvest, kaleidoskop kao teleskop

Svet koji otkrivam mora biti šareniji, zanimljiviji od ovoga

Mora da ima nečeg više iza svih tih mora koja okružuju

Neke beskraj preplaši, mene umiri.

Ja sam ti totalno naopak, da znaš.

Ja sam ti totalno lud, da znaš.

Ispod moje brade žive istorije evropskih prestonica, sve ljubavi i obezglavljeni kraljevi i kameni lavovi

Iza mojih očiju su duše zarobljenih vukova koje oslobađaš pogledima

I krećem da osvajam bele ravnice koje probijaju horizonte i nastavljaju dalje u nedogled

Snežni vrhovi večnog snega i leda

Vulkanski vrhovi večne vatre i sreća

Razmećem se beskrajem i večnošću

Taj bahati lav.

Ljubav po meri.

Ljubav bez mere.

[slobodoputnik]

Putovanje u ipak je bolje

Bila je vrhunski primerak žene

Najbolje stvari upletene u pakovanje dobrog izgleda i plavih očiju

U skupom desigual kaputu, sa riđom farbanom kosom,

Bila je starogrčka boginja koja je znala da voli, ali ne i sebe

Bila je vučica koja je puštala da je maziš po ranama kada se zgreje pored tebe,

Ali koja nije bila spremna da prestane za lizanjem rana i ponovo postane moćni vuk.

Bila je sa stomakom u kojem se rodio život

Bila je nežna, skoro pa ista kao ja,

Volela je bahati lavovski život, puno gemišta i muzike do praskozorja,

Nije spavala, bila je umorna, a nije smela to sebi da prizna,

Bila je prezauzeta poznanstvima nastalim iz kompromisa i ljubaznosti,

Bila je nesvesna da gubi vreme za umetnost u kojoj je brutalna, 

Bila je sa bodljikavom žicom i minskim poljem oko stvari o kojima nikada nije pričala, a puno je pričala,

Osim kada ja provalim šifre.

Nije razumela njene bahate odbrane nebitnih delova koji ne čine njenu ličnost i da gubim strpljenje...

Nije postavljala pitanja. 

Stalno je ponavljala da se ne zaljubljuje.

Navodno je mrzela ljubav i nije izgovarala tu reč.

Bila je previše toga za mene

Morao sam da je ubijem i odem.

[slobodoputnik]

Putovanje u neverovatno

Znaš, i da počnem da im pričam gde smo bili

Šta smo radili

Ne bi mi verovali, nema šanse...

Ko bi iole normalan, verovao u te naše istinite priče?

Ko bi bio spreman da veruje da smo kampovali u parku u sred grada?

Ko bi bio lud da veruje da smo pretrčali preko scene Narodnog pozorišta u pauzi između činova, da se obremo na terasi na vrhu zgrade, izlaz iz bifea, živeli glumci, živela umetnosti! 

Da pitam da li je slobodna scena posle predstave?

Reci mi, ko bi mogao da poveruje u to?

Niko...

Ali ti i ja znamo... 

[slobodoputnik]

Putovanje i povratak u prirodu

Mazi nas vetar, široko razapeta jedra

Lavine tvog sveta...poplava nežnosti

Mazim bradom tvoju levu stranu duše, osetljiva mesta na štitu

Sedimo na prestolu za lavove i ne nadgledamo zalazak Sunca

Najbolji dani.

[slobodoputnik]

putovanje među Bogove

Tea je starogrčka boginja crvene kose koja igra balet i radi piruete na praznom podijumu

Vučica koja hrani moj svet

Uspavani zmaj u mojoj utrobi 

Lavica od koje strepe, koja lovi i plaši se da bude ulovljena

Umorna iz pesme EKV-a

Umotaj me zamotaj me u hiljadu ćebadi, 

Vrelina u hladnoj oktobarskoj noći

Veliki obožavatelj kratkog trenutka između noći i dana, devojka praskozorja

Usamljeni noćni šetač po punom mesecu

Ratnik sa štitom za život koji otkopčavam s leđa kao da je njena crna haljina s mašnom

Tea je starogrčka boginja crvene kose...pomoli se i budi spreman da ljubiš bogove.

[slobodoputnik]

Putovanje u moj grad

Imam osećaj kao da smo proveli 40 dana i 40 noći

I da smo propili sve iz kanala Amsterdama

Da smo videli sva čuda sveta

Sve eksponate i remek dela

Udahnuli svako zrno slobode

Ali sad to ne mogu da osetim, 

Obamrlost je oduzela moje telo i ostavila mi samo komadić svesti...

[slobodoputnik]

putovanje kroz živu vatru

Postoje tajni spiskovi, dosijei onoga što smo,

Uvijeni u pergament, pisani mastilom,

Hijeroglifi koje ni sami ne razumemo,

Drugi ih čitaju iz nas kada na momente završe u tuđim rukama,

Nežna si, mislim da bih mogao da ti dam srce da ga držiš u rukama dok kuca,

Kao da me nešto više od ljubavi uzima i raznosi kao maslačak,

A onda ljubi svuda i miluje,

Osećam da duše ispunjavaju prostorije, da izlazimo iz ljuštura

Pergamenti se odvijaju, a onda se nekom svojom voljom savijaju i skrivaju,

Sprži me

Živa vatro.

Pročitaj i zapamti

Savij i zapali.

[slobodoputnik]

Putovanja u beli svet

Maštam o nekim dalekim hladnim planinama

I mazim se sa malamutima, trčimo kroz sneg

To leči sva nedostajanja.

Uz logorsku vatru i hladan planinski potok

Dok odzvanja huk vukova.

Moja crna rupa u kojoj se povezujem sa svetom.

To leči sva nedostajanja.

I u glavi mi ostaje jedna neizbrisiva misao

Da sam nekada negde

Držao jednu živu vatru u rukama i primirio je

Stavio sam ruku u plamen i nisam se opekao

Bio sam smiren i vladao vatrom.

To mogu samo hrabri.

[slobodoputnik]

Putovanje kroz neznanje

Putovanje je uvek putovanje duše

Tako i ja putujem, ja sam ljubavni nomad

Lutam, ne tražim ljubav, samo lutam i nalećem na neke komadiće nečega što bih mogao da volim

Ali ne volim

I na tebe sam naleteo, ali ne mogu da te volim

To što ja nosim u sebi nije zdravo

To što bi ti možda zavolela nisam ja

Možda to baš i jesam ja, ne znam...

Ima mnogo znakova koji vode do lepih i pogrešnih mesta

I svi oni vode do tebe

Preko crnih rupa

Autoputem kroz neznanje

Magistralom sluđenih

Haustorom za lutalice

[slobodoputnik]

Putovanje u nepovrat

Rekla si mi da igraš salsu, a drhtala si kao prut tu predamnom,

Bio je to čist rock n roll u tvojoj duši,

Čitao sam ti život u očima,

Osmehnuo sam se, hladan,

Kao da iz nas ne progovaraju godine koje smo proveli zajedno,

Sve tvoje odbrane od emocija su bile uništene, spaljene

Ja te ipak malo bolje znam nego ti sebe,

Znam tajne hodnike koji vode kroz tvoje zidine,

Lažne mape tvog sveta za mene su i dalje samo lažne mape.

Uplašio sam te.

Snagom.

Ponosom.

Odlučnošću da budem dobro i daleko od tebe.

Pružio sam ti svoje najbolje.

Pružio sam ti tvoje stvari i rekoh ti: Pazi lomljivo je

Zbunila si se

Znam da si pomislila na srce.

Ne, ne, dušo, tu je sve okej.

[slobodoputnik]

Valcer života

Prvo kreće lagano i nežno, mirno i suptilno,

Onda krećeš da hodaš, ustaješ, spotičeš se, ali učiš iz grešaka,

A onda uleće taj emotivni momenat, stvari se komplikuju, ubrzavaju,

Puno toga se dešava, sve se dešava, odjednom, zajedno,

Isprepletano, emocije, strasti, doživljaji, tragedije, sreće,

I to te nosi, nema stajanja, moraš da nastaviš da igraš i igraš,

Onda trenutak veličanstvenosti, pobedonosni marš, erupcija ponosa, vrhunac svega!

Onda se postepeno strasti smire, vulkan se primiri,

Iako ispod kože i dalje sve bukti, ti znaš da si tempirana bomba

Ali staložen si, odmeren, diskretan i čak i nekako opet previše nežan,

I navikneš se tako, to ti bude sasvim normalno,

Logično...

A onda opet, kad najmanje očekuješ, topot u tebi, divlji konji kreću u trk,

Shvataš da si u raketi koja je upravo lansirana u svemir i da si već na putu

Za koji nisi ni znao da ti je predodređen

Stojiš

Zbunjen

I jedino što možeš je da nastaviš da igraš...

Taj predivni valcer života... 

[slobodoputnik]

Putovanje kroz noći

Ne stajem već noćima, lutam gradom, igram divlje do svitanja,

Ne stajem već noćima, ljudi, ljudi, smeh, smeh, smeh,

Ne stajem već noćima, slavim slobodu, uživam

Preko dana te spominju, noću ni ne pomišljam, jer ne stajem noćima.

Ne stajem već noćima, vozi me nešto iznutra da cenim svaki sekund

Ne stajem već noćima, vozi me letnja noć, drajv petka, subote,

Ne stajem već noćima, ne pitaj me gde sam, 

Ne stajem već noćima i dalje imam tu igru u grudima,

I dalje pobeđujem.

Dupli lav.

Uvek mora da pobedi

[slobodoputnik]

Putovanje u sećanja

Poslao sam ti tu poruku, videćemo se, razmeniti komadiće usrane prošlosti i to će biti to, so long farewell,

Rovarim po sebi, rovarim po fotkama, danas me je baš drmnulo sve to, 

Gledao sam fotografije i opet ne mogu da se pomirim da je to sranje puklo,

Imali smo dobro vreme, dobar vetar u leđa,

Ne znam šta je pošlo naopako...

Kao u onom filmu, imam taj trip...

Ma šta bre prošlo, za mene je tek počelo...al jebiga.

Nema ljubavi.

Nema veze.

Nema tebe ni mene i tu je tačka.

Treba usmeriti dobru energiju i dobrotu na nešto drugo.

Za početak na sebe.

To je dobar početak.

Od nule.

[slobodoputnik]

Putovanje u odlučnost

Sinoc sam bacio tvoju četkicu za zube i jos neke emocije direkt iz duše u kantu za smeće, Sad sam siguran da mi nije do zajebavanja, Čistim se, sloj po sloj, ova velika mačka se liže i liže svoje rane, ali i svestan sam da blato moze da se zavuče svuda, ni ne primetiš, izvališ slučajno prljavštinu tek mnogo kasnije… Volja i odluke su me dovele dovde, Volja i odluke i dok sam bio s tobom, Volja i odluke, to ti treba za život, ne hrana i voda, Ne nadanje, ne maštanje, ne moljenje, ne očekivanje, ne! Volja i odluke.