Mislim da ne razumeš. Ja nisam prihvatila sve njegove mane i bezuslovno mu pružila ljubav kao što se priča - da je to jedino pravo i istinski. Znam da nije. Znaš i ti, takav, dok me gledaš kroz staklo polomljene čaše iz koje si pio belo vino, znaš a i večno ćeš znati da ja ne prihvatam ljude tek tako. Da se ne prostirem onoliko koliko mi se (ne) daju. Da nije u mojoj prirodi da ga volim dok on meni ostavlja mrvice svoje ljubavi posle svakog doručka na kom se hranio mojom lepotom i malo po malo, kao moljac zimi - izgrizao suštinu ljubavi koja sam ja. Ti znaš, jedini znaš, da nije dovoljna sva ta ljubav koja obara kulu od karata, koja pomera planine i zapljuskuje obale, budi Zevsa i hrani ga svojim rukama - da ja pređem preko onoga što si. Što je. Misliš da sam ga toliko zavolela da bih mu oprostila i ono što ni slikar svom modelu ne bi, misliš da bih mu dozvolila da platno oboji bojama koje nisu naše i misliš da zatvaram očima pred njegovim ponosom i egom, zato što si me povredio onoliko koliko je dovoljno da svaki sledeći put budem rezervisana a opet - opraštam sve kad se istinski zaljubim. Znaš da grešiš, ali se ne usuđuješ da priznaš. Meni ne moraš, ja znam pravu istinu, ona je u meni. Priznaj sebi, jer je krajnje vreme da postaneš ono što sa mnom nisi bio - iskren i pošten čovek. Danas sedim ovde sa tobom, u ovom istom restoranu, za ovim istim stolom za kojim smo sedeli kada sam ti prosula vino na košulju a istinu sasula u lice. Samo što sada nemam 16 godina i sada me ne možeš povrediti ni da me raniš isto onako kao što ranjavaš druge devojke. Ja nisam druga. Nisam ni prva. Nisam ni ono što si želeo da budem a definitivno ni ja nisam ono o čemu sam sanjala da ću sa tobom biti.Pa ću te ovim putem, ovim razgovorom zamoliti da odeš i da budeš to što jesi daleko od mene jer, veruj mi, nešto jače od nas nije želelo da ti večno pripadam. I hvala mu, ko god da je, što mi je omogućio da nakon tebe ponovo volim, kao da sam ponovo rođena. Verovala sam da se to nikada neće desiti a onda je vetar par puta pomerio lišće… i ja sam ponovo zavolela. Zato ne razumeš - jer nikada nisi bio čistog srca poput mene. Ustao je, bacio zadnje pare na sto u nadi da ću se bar sažaliti nad njegovom napaćenom dušom, pogledao me, poneo flašu vina sa sobom i samo rekao “Možda si ti naučila da ponovo voliš ali ja sam sebi oduzeo sve ono što sam tebi pokušao da uskratim.. da sam to znao, nikad ti ne bih dozvolio da me voliš.” ultravioletna
