Када виђамо стално иста лица – а то се увек догађало у семеништу – на крају она постају део нашег живота. А када постану део нашег живота, онда желе и да нам га измене. И ако не буде по њиховом, није им право. Јер сваки човек има тачну представу како би требало да живимо свој живот.
А никад немају појма како треба да проживе сопствени живот.
.
.
.
.
.
– А која је то највећа лаж на свету? – упита изненађено младић. – Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања, губимо контролу над сопственим животом и препуштамо се судбини. Ето то је та највећа лаж на свету.
.
.
.
.
.
Бог зна да ли га се она уопште и сећа. Био је убеђен да она не би ни приметила кад се не би појавио кроз два дана, јер њој су сви дани били једнаки, а сви дани постану једнаки онда као људи престану да примећују лепе ствари које им се дешавају кад год сунце прелази свој небески пут.
.
.
.
.
.
Док једем, не радим ништа
друго, само једем. Док ходам, само ходам. Ако будем
морао да се борим, биће то погодан дан за умирање као
и сваки други. Јер, нити живим у прошлости нити у
будућности. Имам само садашњост и једино ме она
занима. Ако успеш стално да останеш у садашњости,
бићеш срећан човек.
.
.
.
.
.
– Живим од тога што људима проричем будућност –
рече он. – Упућен сам у тајну штапића и знам како се
користе да би се доспело до оног простора у коме је све
написано. Ту могу да прочитам прошлост, откријем оно
што је већ било заборављено и протумачим знакове
садашњости. Када људи дођу до мене, ја им не читам
будућност; ја наслућујем будућност. Јер будућност припада Богу и само он је, у изузетним околностима,
открива. А како успевам да погодим будућност? По
знаковима садашњости. Тајна је у садашњости; ако
обратиш пажњу на садашњост, можеш је побољшати. А
ако побољшаш садашњост, биће боље и оно што ће ти се
касније догодити. Заборави будућност и живи сваки дан
свог живота према поукама Закона и с вером да Бог
брине о својој деци. Сваки дан носи у себи Вечност.
.
.
.
.
.
Hајмрачнији тренутак наступа уочи самог изласка сунца.
.
.
.
.
.
Кад су нам велика блага пред носом, никад их не примећујемо. А знаш ли зашто? Зато што људи не верују у блага.
.
.
.
.
.
Све што се једном деси, не мора се никад поновити. Али све што се деси два пута, десиће се сигурно и трећи пут.