Znaš D,
ne sećam se
lepih stvari
od kad si otišao
zaboravila sam mnogo
toga.
Sve više je onih
koje bi trebalo
zaboraviti.
Sećaš se onda
mnogo smo se svađali,
a ja sam ćutala
dva ili tri meseca.
I onda je nekako bilo
bolje,
između nas mislim.
I htela sam da ti kažem
to veče, a ti si
me zamolio ako
mogu sići u studio
po tvoju fasciklu.
A kući je bilo baš mnogo
stepenika,
tamo negde na 5,6tom mi
se zavrtelo u glavi i
pozvala sam te,
ali dok si stigao
ja sam se samo srušila
i već sam bila u prizemlju.
Sećam se da je tvoja mama
dotrčala i bila je bela
isto koliko i zidovi
u kući.
Pa ona je znala,
rekla sam joj odmah.
I onda ne sećam se puno
toga, neke bolnice možda
i da si pitao doktora
da li je dobro beba.
Onda si mi rekao
kako si našao test u kupatilu,
ali si čekao da ti
sama kažem.
Kasnije si krivio sebe
jer si me ti poslao dole.
A ja sam opet ćutala.
I opet ništa,
posle toga išli
smo na more
i par nekih lepih stvari.
Na kraju D,
koga si uopšte u životu
slušao,
ni mene, a ni sebe,
rekli smo samo
pola sata, sat i idemo kući.
Meni je trebala cigara,
već je bila ozbiljna kriza
i bilo je nenormalno
vruće veče, znao si da
mi to smeta.
I opet si krenuo
da meni udovoljiš, a lepo
smo rekli, nema
tuđih motora.
Nekoliko dana pre toga
rekao si mi
kako ti je dosta svega
i da bi najradije hteo pobeći.
I svi smo stajali tu
i videli istu scenu
tvog stradanja.
A ja sam bila potpuno mirna
i prišla sam ti bez
ikakvog straha.
Kao u nekom lošem filmu
hitna je kasnila
i odgovor na to je im je bio
kako svakako ne bi preživeo.
A ja bih se mogla zakleti
da onog trenutka
kad sam ti skinula
kacigu sa glave
još uvek si bio savršeno živ,
možda samo malo
teže disao, ali si mi
se nasmejao.
Neki pandur mi je rekao
kako moram da se
pomerim od tela i
da te kasnije mogu opet videti,
kao da je to bilo tako lako.
Ako ništa drugo,
ponudio mi je cigaru,
i posle mi nije bilo tako vruće.
I. P