#majakovski

[radiogornjigrad]

Teatar poezije: Šamar društvenom ukusu

Zagrebačke posvete kultnim pjesnicima Josipu Severu i V. V. Majakovskom . U srijedu 4. listopada 2023. u 18 sati Teatar poezije, prema zamisli Gorana Matovića, u gostionici Pod starim krovovima, Basaričekova 9, priređuje posvete Josipu Severu i V. V. Majakovskom pod naslovom Šamar društvenom ukusu. U programu sudjeluju Goran Matović, Ludwig Bauer, Lidija Dujić, Sanja Pilić i Nikša Marinović. U…

View On WordPress

[rrjetat-online]

Vladimir Mayakovsky/ “Re me pantallona” Vladimir Vladimirovich Mayakovsky (7 Korrik 1893 – 14 Prill 1930) Vladimir Mayakovsky: "Re me pantallona". Vladimir Vladimirovich Mayakovsky (7 Korrik 1893 - 14 Prill 1930) ishte një nga poetët dhe artistët më të mëdhenj rusë të shekullit të 20-të dhe gjithashtu përfaqësuesi kryesor i Futurizmit Rus.

[dionizacija]

[dionizacija]

[osam-i-trideset]

"Ovo nije način (drugima ga ne preporučujem), ali ja nemam izlaza. "

- Majakovski, oproštajno pismo

[logancinque]

le comete torceranno le ali fiammeggianti e giù si getteranno a capofitto per la malinconia

Majakovski - Il Teatro degli Orrori

[stone-that-the-builder-refused]

Stort mijn schedel vol denkkracht. Mijn aders vol bloed. Steek in mijn lijf een hart! Ik heb mijn aardse deel nog te goed, van de liefde nog heel mijn part.

Vladimir Majakovski, een passage uit Daarover (1923).

[zasvepare]

Мајаковски • Нови облак у панталонама • Нолит 1963 

Каленић 

100 динара (спустио на 66)

Треба отворити посебан бувљак за руску књижевност! 

Рекавши то, сетих се Париза. Тамо сам последњи пут био пре (већ) три године, на једном преводилачком боравку. Распитујући се о антикварницама ― још сам, замислите, био стидљив да се упутим на прави правцати бувљак, Saint-Ouen, још су ме занимала богатства из треће руке, са тезга букиниста ― доспео сам вам једног суботњег јутра у парк Жоржа Брасенса, XV арондисман. Ту се, од 1987, суботом и недељом одржава берза старих и јефтиних књига. Нису ту само луксузне цене и папрена издања: ту има и оних поштених, за сиротињу, од по евро-два, међу њима сам, ако се добро сећам, искамчио и Артоова рана дела, издање Поезија-Галимар, а само могу да се сетим да се могао наћи бог отац. И то ако га и не тражиш. Једно се само није могло наћи: комунална полиција.

Тад ми је синула једна племенита идеја; у форми реторичког питања: кад ли ће београдским буздованима пасти на памет да направе такву манифестацију, те да нама библиождерима једном недељно допусте да се нахранимо (и напаримо очи) на једном месту, где ће да се скупе сви књижари и сваштари, а да међу клијентелом могу да се нађу и оне мамице које су иначе осетљиве на бувљак и “књиге које су претрчали пацови”? ― И таман заустих да ову идеју поделим са светом, кад се сетих да тако нешто никад не би дозволили Угрожени издавачи, на челу са главним заглупљивачем, Лагуном. Па онни и живе само зато што народ не сме на бувљак! И себично и морам признати, слатко се уједох за језик. 

Но ― Руси! Данас на Каленићу, кад ме је нада већ прошла пошто сам обишао стандардне тезге, Марицу, брадоњу, једну Циганку која ми данима нуди укоричено Дело из ‘55 за хиљадарку, и која ме сваки пут ошацује погледом: знам те, тицо ― сморим се и смерно зађем у тамни вилајет. То вам је онај део пијаце у који светлост ретко зађе, јер су свуда повешане завесе, одела, сакои, кроз које се посетилац пробија као кроз одаје у 1001 ноћи. Ту, најближе ћошку Вишке и Његошеве, Марица је раније држала тезгу, као и Гиле, али изгледа да су их мољци отерали. 

И почнем да пребирам по књигама на тезги за којом стоји, за пијачне прилике, млађа жена. Један грунт непокривен, ту су старије књиге... А други завијен у целофан: међу њима су шарени лагуна-романи, увијени јер иду. 

Један средовечни, припити мушкарац, с моје стране тезге, обрати ми се поверљиво.

― Немој никад да се жениш.  ― Ех ― рекох и не трепнух ― већ сам ожењен!  Он се разочара и направи паузу као да ми загледа десну руку, тражећи доказ.  ― Е јебеш га, биће да сам закаснио.  ―  Хвала на савету свакако ―  додам љубазно, а продавачица, дотад смркнута, поче да се смеје. И кад се погодисмо за цену, понуди ми кесу. Ја рутински одбих и почех да се пакујем.  ― А па његов брак је срећан  ― добаци муж за мном  ―  од жене је добио цегер!

Поред овог, нерасеченог Мајаковског (у преводу Боре Ћосића, са криминално ружном насловницом), допала ми је руку и Бабељева Црвена коњица (већ треће издање које имам, али најбоље, Нолитово - Попина библиотека великих романа). Двоумио сам се између Цвајга и Блока, и изабрао Цвајга, Фантастичну ноћ. Али онда сам отишао на кафу и ракију у Дрво јаворово, сликао Мајаковског и све, трком сам се вратио на Каленић, по Блока. Продавачица се зачудила “да се разумем у руску књижевност”, а мени дошло да јој кажем: “Па зар је ико писао сем Руса!” 

Испоставило се да ћемо се видети, односно, да ћу посетити њихов магацин. Муж, који ми је саветовао да се не женим, одмерио ме је још једном и испоставио дијагнозу: 

― Види се да не препродајеш : зато што си познавалац. 

Отперјао сам, срећан као преварант! О Русима ― други пут!