5. фебруар 2021.
Прве пролећне љубичице
Петак, 11. март 1966. Устала сам као и обично када идем пре подне у школу. Умила се и спремила за школу. Око 715 стигла сам. Шестог часа имали смо српски, вежбали смо за писмени тему „свет у коме живимо“. Мени рекла да имам дара за писање... била сам врло весела. 3. час из статистике смо имали писмени задатак. После часова сам видела Зорана, Слободана и Ивана из општинског поздравила сам се с њима па после код доктора да узмем снимак уганула сам била палац па сам јуче снимила срела сам Станицу и Милијанку стајале са Горданом Л. Мало причале па после отишла за снимак па код доктора рекао је да има повреде и проћи ће. После кући. Рада отишла у школу. Средила књиге па отишла у кујну да поставим да ручамо. Око 2 тета је сишла доле и добила телеграм. Дошла код мене у кујну и питала одакле је био ја рекла из Бгд. Мало сам се тргла али ништа ми није падало на памет. Тета је отишла да тражи наочаре а ја остала мало у кујни а затим отишла у собу. Отворила телеграм и прочитала да је тата умро. Тета је потом дошла и питала ме ја јој одговорила да тако сам се тог момента осећала да нисам просто знала шта да радим. Тета је и даље тражила наочаре и нашла их па прочитала. После се спремила и отишла у варош. Ја опрала прљаве ствари па код Раде у школу. Она помагала разредној за изостанке, извела сам је и рекла јој. Њена разредна ми изјавила саучешће. Рада отишла у учионицу узела књиге и пошла, историчар је питао шта је и она је рекла. После смо дошле кући. Причале, читале новине тета дошла око 8h и Сима рекли му. Плакали смо сви јер стварно нисмо могли замислити да је то могуће док тета није дошла донела црне чарапе причали. Рада штеповала машне средила мараму вечерале и легле око 12.
Субота, 12. март 1966.
Освануо је леп и сунчан дан, као и многи други али се ипак разликовао од тих обичних. Тета је отишла у болницу и код Наде тетке Стојанкине да купи шта треба. Ја сам се умила Рада се спремила и испратила сам је на трамвајску станицу отишла је у село. После кући узела паре и отишла да купим шта треба. Доручковала па после у мртвачницу пошла. На трамвајској станици видела сам Невену и рекла јој да каже Звездани да ми је умро отац и да нећу долазити у школу. Када сам стигла у Делиградску улицу, отишла код матичара и рекао ми је да је тета отишла. Ја мало седела па пошла у варош отишла сам код тетке Росе, она није била код куће већ само Мира. Мало разговарала са њом и рекла јој после пошла назад. Кад сам стигла тета још није дошла. Чекала сам је доста, дошла око 11.30 разговарале. Она дошла са колима да идемо. Око 12 сам дошла кући а она остала. Скувала сам млеко она дошла око 15 до 1 спремиле ствари и у 1 пошли колима. Тетка је седела напред са шофером а ја позади било ми је тешко плакала сам задржавала сам сузе али то ипак нисам успела. На једној пумпној станици шофер узео бензин а тета ми је показала тату тада ми је било још теже. Био је тако леп и насмејан као да нешто хоће да каже онима који га гледају. Али ипак то није оно као некада кад сам га живог видела. У село смо стигли око 245. Тета је хтела да га остави у цркву али није било кључа и однели смо га кући. Био је и чика Сава код задруге па је дошао за нама. Када сам видела народ у селу нисам могла да издржим а да не заплачем. Код куће је мама кречила кујницу и све изнела напоље тета је по њеном обичају почела да виче. Послужила сам вином шофера мало причао са људима који су се окупили и са тетом отишао код чика Саве да узму паре. Тета се после вратила. Ја сам са Радом тетка Балкином и Славицом чистила жито. Радица чим је дошла отишла је у брдо да донесе прве пролећне љубичице и стави тати. Дошла је око 5. Мама отишла у Свилајнац да нешто купи што треба. А Рада је после отишла у задругу да купи, чика Сава је донео, а она у Свилајнац да пошаље телеграм у Светозарево. Сачекала је Љубицу на станици и заједно су дошле. Поздравила сам се са Љубицом и заједно заплакале један за мене од најтежих тренутака је био овај. Окупили су се рођаци у кујници и причали о тати (Када смо стигли код куће дошао је Мишко хтео је да ме утеши али он ме је тако дирнуо да сам заплакала) Чика Млађа и чика Мита причали. Чика Мита је рекао да када су зимус разговарали да му је тата рекао да ће када умре да га зове да му прави друштво. Тета отишла у собу и легла у кревет. Ја сам је звала да вечерамо али она није хтела била је љута. Ми смо у кујни вечерали и када су се сви разишли отишли смо у предсобље и тамо гледали тату причали о свему па на спавање. Ја сам спавала у кујни са мамом. Рада и Љубица са тетом у собу.
Недеља, 13. март 1966. Ујутру око 530 дошли Андреја и Сима. Андреја ме пробудио, они су ишли пешке од Марковца па се све ублатњавили. После сам отишла на бунар и донела воду. Љубица и Рада устале. Андреја и Сима легли и спавали. Око 7 сам пошла да тражим бициклу, срела сам Жику и питала да ли могу да узмем њихову бициклу рекао да узмем. На Главици се белео снег ујутру падао па је било лепо око 8 сам пошла у Свилајнац. Срела сам Веру пошла је код нас. Свратила сам код тетка Стојанке рекла да не можемо да купимо ништа. Купила сам што сам могла па кући. Брзо сам стигла доле чика Млађа ишао са мном, мени се штикла на ципели скинула па је он гурао бициклу. Када сам дошла кући укуцала сам ципелу. Чика Рајко дошао, причали са њим био у Бгд али нисмо били код куће. Стрина Рада донела једно црно парче сатена, пошто нисам купила. Од тога смо направили барјак и шили мараме а од једног што сам ја купила парче у Зајечару Љубици за машну и за венац. Радица плела венац и чика Сава јој помагао. Верица чистила ципеле Сими и Андреји они спавали а ја им чистила мантиле. После сам барјак средила неко је наместио на кућу сашила машну за венац и средили га. Људи су се окупљали и седели код нас неки други су улазили у кућу да виде тату. Сима је написао на траци за венац: „Збогом тата, Сима, Мила, Љубица и Рада“. Све је тешко у тужном амбијенту. Плакала сам а и Верица. Донели су венце Савеза комуниста и Солцијалистичког савеза, и онда ставили сва три на ковчег. Око 2 су дошли тетка Љубинка и Мија из Н. Села. Око 3 дошао поп, Андреја носио барјак, Сима крстачу, Љубица и Радица носиле венац. Поп читао молитву и после пошли. Чика Милутин водио краве а стрина Јела седела у колима. Ми ишли за колима. Киша је падала на махове. Отишли у цркву тамо је била церемонија после на гробље. Окупило се пуно народа, свако је дошао да га испрати. Улазили смо у гробницу, први пут сам видела како унутра изгледа. Чика Бошко читао шта је написао и неко дете нисам слушала јер сам била у гробници видела Миленцетове кости. После када је поп очитао молитву растали смо се са татом пољубили смо стакло изнад главе ја сам зајецала спустила сам педесет динара јер нисам имала више у џепу а Сима пет стотина, затворили су поклопац и ставили у гробницу, морали су да ломе ногице од ковчега да би ушао. Онда су бата Зока Бошко и Бели гробницу земљом затворили. Ја дала Андреји кишобран да би се послужила, а тета ме питала где је, ја јој рекла, он пошао да се послужи, Љубица ми рекла да не да ми Андра да окачим тети на руку, што сам и урадила. Љубица почела да се смеје а и ја нисам могла да издржим. Отишла сам да се послужим а и Андра био ја сам се смејала он се збунио није знао зашто се смејем па ме је после питао код куће мислио је зато што је узео шећер да сам се насмејала. Сима је отишао први а Љубица, Рада и ја смо остале и седеле док свеће нису изгореле и ови завршили са закопавањем. Отишле смо кући после почела вечера прво вечерали гости тета и који још нису чика Милош био главни и Сима. Тета је пре него што смо пошли на гробље рекла да Рада и Драган остану да чувају кућу а стрина Јела је рекла да ће она да чува и да је то на њену одговорност. После вечере отишли смо у собу. Сима, Рада, Верица и Андреја се спремали да иду у Свилајнац ја седела у столици и грејала ноге на шпорету и плакала сам тета причала и причала после легла у кревет са Љубицом и разговарале они отишли у град и поздравили се. Дошао чика Игор и фамилија причали о свему Око 9 сви отишли а ми легли. (...)
У четвртак 17. марта први пут сам отишла у школу било ми је тешко осећала сам се као да никада нисам била у школи и сада први пут идем. Беба ми је изјавила саучешће и заплакала сам. Другог часа писмени из математике нисам радила писала сам у дневник задатке. Из књиговодства смо имали писмену вежбу нисам радила писала обуку и после отишла кући. (...)
субота 16. април тати 40 дана ујутру допутовала били на суду за наследство после кући. Дошла Вукосава и баба Никосава били на гробљу ја сликала са апаратом увече вечера.