#nemoć

[razdragana]

Preplavila me je slabost

Nemoć snažno me grli

Svet je možda lep, ali mene mrvi

Slova zaglavljena u meni

Nikako da reči postanu

Da se odvaže i na papir otisnu

Stežu me svi osećaji

Niko ni ne zna za moju teskobu

Povučem se u sobu, kao u grobu

Suze se zaledile u dubini uma

Sunce me ošamari, ali u svest ne priziva

Haos razbuktan u meni, pomoć doziva

Sklupčana na podu, grlim svoja ramena

Osmehom sebe nadigram

Da dobro sam, da niko mi ne treba

Ponekad i sebe ubedim

Uvežbanim osmehom sve rasteram

Da mogu u samoći da se natenane raspadam

[asweetjane]

Nemoć da se komunicira, nemoć da se iskažu osećanja, nemoć da se prizovu oni kojima nije stalo, i nemoć da se oteraju oni koji su tu

[pokazivac]

Misao dana

“Ljudska zloba uvek dolazi od nemoći.” Tolstoj   http://dlvr.it/7qNzFr

[tokillamockingpticu]

Toše je imao pravo kad nas je korio da opisujemo same slabiće. Još gore: mi ih ne opisujemo, mi jesmo nemoćni. Ljudi smo hira i časa, bez otpora.

Milutin Cihlar Nehajev, Bijeg