Možda nisam zrela, ali jebiga,
za to je kriv moj (smeh) horoskop.
Ne znam kako ću sutra sama sa sobom,
Ali nije kao ti. On je: Malo
pametniji, oštriji, dosadniji, ozbiljniji
pun vatre i pravaca koji lome moju strast.
Dok se smejem pod tuđim krovovima,
dok vrištim sama sebi u glavi,
dok sisam razne strasti iz života kao da je poslednji gutljaj vina.
I još nešto, jebem ti sunce jer:
nisam zadrhtala onako davno.
Nisam se smejala iz stomaka glasno.
Nisam vrištala sa krova neke Beogradske zgrade.
Nisam ni pokazala sise mesecu i zvezdama.
Nisam osetila sunce i rosu na telu u jutarnjim časovima tu u kutku neke nepoznate ulice u tom dobro poznatom delu grada.
Nisam sedela u parku i pila pivo dok mi je sve bilo ravno.
Nisam ni pokazala srednji prst nekom ružnom liku iz gradskog autobusa.
Nisam se razbacivala telom, glasom, strastima.
Odavno nisam plesala sama po stanu dok mi muzika pršti u glavi.
Odavno nisam grlila noć kao da ću umreti sutra.
Odavno nisam volela gorko i slatko u istom dahu.
Odavno nisam urlala, plakala, sisala strast iz vazduha, jela život kao poslednji zalogaj.
Odavno nisam pustila da me vatra spali, da me mržnja i želja pogode u stomak i srce odjednom.
Spremna da nosim bol, želju, strast,
bez tebe, ali sa sećanjem koje gori.
Jer mržnja je lagana kad te ne vole,
ali je pakao kada ti još uvek voliš.
ja plesem, vrištim, pijem, volim, j**em život, i gubim se,
sama, NE! ali konačno, neumorna.
