Bože mili,nešto u vezi tebe. Nešto tako posebno,"ono nešto" kako kažu. Ne znam šta je,ne znam kako je kod tebe ali znam da od toga poludim,pogubim se apsolutno,ne znam za sebe,ne mogu da stojim,ceo stomak mi se prevrne. Sekunde kada te čujem ili vidim to me udari tako jako,osmeh tvoj kad vidim,oči tvoje.. pa kako da ostanem pri sebi? Ali ne mogu u oči da te pogledam jer ne znam šta će da se desi,ali kad skupim hrabrost ,to je najlepši prizor na svetu. Kad te se setim počnem da se smejem kao nenormalna,niko ne zna šta mi je,ja znam ta je to tvoje "ono nešto" ali nikako da saznam tačno šta je. Sve je tako divno kad sam sa tobom,zapravo samo meni,čisto sumnjam da je i tebi. Ali stomak mi se okrene i srce stane kad se setim sebe pored tebe,ali ne od sreće.. od straha da te ne izgubim,da se ne predomisliš jer ja sam jako smotana,nedokazana i uvek,ali baš uvek zeznem sve. Ali pitam se,kako mogu da izgubim nešto što nikad nije bilo moje? Ali na kraju ipak.. ipak se bojim. ♥ Čudno sam ja stvorenje,jako čudno.