#nije bitno

[silencekamila]

Nije bitno šta misle. Bitno je šta misliš.

[marininakuhinja]

Daria Stanojevic 2015 - Nije bitno

Daria Stanojevic 2015 – Nije bitno

Daria Stanojevic 2015 – Nije bitno

Cim sam ovde sela postala sam vrela od blizine tvoje ruke i tvog tela a ona mi te odvela to sam lose podnela

Malo sam odlepila casama osvetila ruke sam podigla svakoj kontroli otela

REF. Nije meni bitno, bitno sto si otisao hitno ni sto nista nije bilo ni sto mi se sve ogadilo

U glavi mi se sve otkacilo tesko cudo se napravilo a ti nisi tu da pratis moje ludilo

View On WordPress

[you-and-i-72-07-1202]

Nadi si drugog frajera koji ce skakati na svaki tvoj hir!Ja vise necu.Napokon sam shvatio da nije vrijedno oko nikog se truditi koga nije briga za tebe!

[samo-nikad-ne-zaboravi]

Nije tacno da sve prolazi. Prolazi samo ono sto nam nije bilo bitno!

[samo-nikad-ne-zaboravi]

Meni nikada ne verujte kada kazem 'nije bitno', 'samo sam umorna', 'pusti me, zelim biti sama', 'nisam ljubomorna', 'ma gotovo je to'.

[jebemtimaterr]

Nije bitno

I stvarno me više nije briga, stvarno više nije. Za ništa. Za ništa što mi je nekad bilo bitno i bilo sve. I stvarno je bilo krivo, stvarno je. Stvarno je bila kriva moja percepcija. Šteta što su neka mjesta bila popunjena krivim ljudima, šteta što neki drugi nisu dobili šansu a trebali su. Šteta što nikom još dugo neću dati takvu šansu. Šteta što me sjebalo. Šteta što svaki put iznova dopustim isto sranje. Šteta što sam glupa. Posebno kad se napijem. Previše griješim, želim se promijeniti. Ne želim više biti slaba i jadna na određeno. Ne više. Nikad. Nije nikad imalo smisla, a ni neće. Došla je točka, nema više zareza, pa čak ni upitnika. I jesam, jako sam sjebana i to čak nije ni bitno. Al’ netko je napravio tu činjenicu neizbježno bitnom. Želila sam samo malo sreće u tom svemu, čak sam i imala. Dobrih 5-6 mjeseci, dok nisam počela razmišljati. Dok se te misli nisu svele na onu upitnu rečenicu: Na koga misliš prije nego što zaspeš?.. A to se nije trebalo dogoditi, stvarno nije. Šteta što sam opet sjebala samu sebe. A trebalo je sve ostati na samo jednom, prvom i glupom debilu. Šteta što je to netko uspio promijeniti, šteta što tom nekom premalo značim. A možda i nije? Možda je to jednostavno trebalo tako biti. Neka i bude. Šteta što se ponašam ko zima sada, šteta što je sve ovako patetično napisano. Stvarno šteta na što sam spala. Šteta što glumim predugo, šteta što moram biti hladna i što jesam hladna, a to stvarno ne želim više biti. Nemam izbora, strah me suprotnog. Strah je danas očito predjetinjasta stvar. Ok. Moja greška, ko zna koja po redu. Stvarno se jesam trudila i nije bilo preuočljivo vjerojatno i možda mi je malo žao zbog toga.

Ili nije?

Ne znam ni ja sama.

Ne znam više ništa.

A možda i znam,ali samo jedno.

Dok netko ne zna, ali je s tim odgovorom rečeno sve. Možda je napokon sve riješeno, možda s ovim svaka glupost prestaje. Iskreno, kod mene je prerezana svaka žica. Lakše mi je radi toga. Više nema onog što bi bilo kad bi bilo, nema ni onog što bi bilo da sam rekla ili kad bi rekla. Previše toga stane u razdoblju od 2008. godine sve do mrtve 2013. zato baš i je teško. Da je bar sve trajalo

4 tjedna

ili

2 mjeseca

i da me nije ni najmanje briga sad.

Šteta što tu želju ne mogu ispuniti. Šteta ni što mi nisi još uvijek pod željom za odjebati zauvijek. Šteta što sam predobra osoba pa lako prožvakam sve. A možda me jednostavno s tobom za takve stvari nije ni previše briga. Možda ipak znam još jednu stvar, da stvarno željno želim da prođe još ovih sjebanih 9 mjeseci. Znam da će tada biti sve bolje, da će nakon toga ostati samo pravi i bitni ljudi, a otići oni koji su trebali odavno. I možda grubo zvuči,ali tako stvarno je. 

Postoji jedna sigurna stvar, da me nitko nikad nije zbunio više od samo te jedne osobe. I da sve što sada radim nema veze samnom i da stvarno duboko u sebi ne želim ništa od mogućeg što imam i da sam površno sretna. Da mi je prava i najveća sreća (u tom smislu) ostala u samo 2 ulice i 2 kuće u samo 1 gradu i još jedan presjeban osjećaj na samo jednu jebenu pismu. Koju slušam sad. Koju nisam ni pokušala upaliti dok sam sama doma jer znam da bi se udubila u riječi. Zanimljivo je to što ja tebi nikad nisam pustila jednu svoju pjesmu, ima njih više al’ jedna je samo što opisuje sve. Ta osoba ni sama ne zna da je naših pjesama i previše. 

A ja sam stvarno prestala paliti te pjesme.

Sve do ovakvih šugavih dana.

i zna ta osoba sve, zna da mi fali, zna da mi neopisivo fali, možda neće nikad znati kako se u potpunosti osjećam dok sam s tom osobom. Ali tako neka i ostane. Neke stvari može netko samo osjetiti u onim gluhim satima, pa je to i dovoljno. A ja znam da si ti dovoljno pametan i da kužiš sve…

Ne dobivam s ovim napisanim ništa i nećeš nikad znati za ovo, možda i oćeš. Možda mi ideš na tumblr i možda se i prepoznaš u svemu ovom. A možda se prepozna u ovom netko totalno drugi. Netko krivi ili pravi sigurno hoće. Posrat ćeš ti mene radi ovog i bila bi ti pizdarija da znaš i možda je samo pitanje vremena kad ćeš. Ali je stvarno toliko daleko otišlo da me nije niti najmanje briga. 

Znam da trebam još malo trpiti jer sam dobra u tome.

Znam da će sve doći na svoje jednom s nekim ili nečim.

Znam i da ću se opametiti,

sve znam,

a ništa ne znam

…

Ovaj post ću ionako poslati na dno s tisuću i jednom slikom,

ponovno nisam postigla ništa

i ponovno me nije briga

nastavimo još malo glumiti,pošto nismo dovoljno

Meni ne preostaje ništa od dodatnih pitanja osim jednog… Do kad će me držati ova pizdarija?