VINOVA LOZA - Rezidba: Ciljevi i način rezidbe
Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs/vinske_sorte.html
Proizvodnja grožđa se ubraja u veoma intenzivne grane poljoprivrede. Smatra se da se još u periodu odomaćivanja vinove loze, na samom početku njenog gajenja, uvidelo da one biljke, kojima su životinje prekratile lastare, bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe. Zbog toga je uvedena rezidba vinove loze kao prva mera pri njenom gajenju. U doba Rimljana bilo je dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi samo vino iz orezanih vinograda, jer je bilo boljeg kvaliteta.
Rezidba vinove loze ima za cilj:
- obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima,
- održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru,
- normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu,
- regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa,
- regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa,
- regeneracija starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota,
- uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina.
S obzirom na vreme obavljanja rezidbe, razlikujemo:
Osnovnu rezidbu – rezidbu zrelih lastara, koja se obavlja u periodu zimskog mirovanja loze (“rezidba na zrelo”),
Dopunsku rezidbu – prekraćivanje zelenih lastara, proređivanje cvasti i zelenih bobica, prstenovanje i defolijaciju, koje se obavljaju u periodu vegetacije vinove loze (“zelena rezidba”).
Osnovna rezidba vinove loze je obavezna i redovna mera u vinogradima, a mere zelene rezidbe se obavljaju po potrebi i služe kao dopunske mere za ispunjavanje pojedinih ciljeva rezidbe. U mladim vinogradima, od sađenja kalemova do završetka obrazovanja određenog uzgojnog oblika čokota, primenjuju se specifični načini osnovne i zelene rezidbe, u zavisnosti od oblika stabla i njegove razvijenosti. Oni treba da osiguraju formiranje određenog skeleta i čokota i pravovremeno stupanje na rod.
U rodnim vinogradima osnovna rezidba vinove loze se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih uslova u pojedinim vinogradarskim područjima. U vinogorjima Srbije se, takođe, obavlja rezidba u jesen, u toku zime i u proleće. Jesenja rezidba obično počinje u drugoj polovini novembra. Primenjuje se u zasadima velikih površina pod vinogradima.
Najpre se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta. U slučaju povoljnih vremenskih uslova, rezidba se obavlja i tokom zime, kako bi se završila do kraja marta, odnosno pre bubrenja okaca. U privatnim vinogradima uobičajeno je da rezidba počinje sredinom februara, na dan Sv. Trifuna (14. februara), zaštitnika i slave vinogradara. Ovaj običaj u potpunosti uvažava i klimatske prilike u našim vinogorjima. Naime, do sredine februara se u našim vinogorjima javljaju jaki zimski mrazevi, a nakon toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se veoma precizno može utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na čokotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donošenje određene visine prinosa i kvaliteta grožđa u narednoj vegetaciji. Osnovni period rezidbe u našim uslovima je mart i početak aprila, što ukupno iznosi 30 40 dana.
Vinova loza je u toku veoma duge evolucije stekla svojstvo da obrazuje znatno veći broj pupoljaka, nego što se iz njih mogu razviti dobri rodni lastari. Kod divljih loza izražena je sposobnost autoregulacije. Manji broj pupoljaka se razvija u lastare, a veći broj pupoljaka se ne aktivira, već ostaje da miruje na čokotu i preobražava se u spavajuće pupoljke. Pri gajenju loze broj okaca, lastara i grozdova koji se razvijaju na čokotima, reguliše se pomoću rezidbe. Pri osnovnoj rezidbi na zrelo izvestan broj lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekraćuju na izvesnoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od dužine tih delova lastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotu, odnosno od broja ostavljenih okaca na njima, razlikujemo sledeće rodne elemente:
- kratki kondiri, delovi lastara orezani iznad 1-3 okca,
- dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca,
- kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca,
- lukovi srednje dužine, orezani na 9-12 okaca,
- dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca.
Izbor dužine rodnih elemenata nije proizvoljan, već zavisi od bioloških osobenosti gajenih sorti, rodnosti okaca duž lastara, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe.
Razlikujemo tri osnovna načina rezidbe: kratku, dugu i mešovitu rezidbu.
Kratka rezidba vinove loze se primenjuje kod sorata u kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Kod ovih sorti bi ostavljanje većeg broja dugih kondira ili lukova dovelo do veoma visokih prinosa grožđa slabog kvaliteta. Zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca. Za novi kondir se ostavlja deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Ostali lastari i deo ranijeg kondira se odsecaju i uklanjaju sa čokota. Ovo je tipičan oblik kratke rezidbe “kondir na kondir”. U nekih sorata, koje se takođe odlikuju visokom rodnošću okaca pri osnovi lastara, primenjuje se druga varijanta kratke rezidbe (smederevka, slankamenka, kardinal, vranac, muskathamburg i dr.). Pri rezidbi se ostavljaju kratki i dugi kondiri, kako bi se iskoristila rodnija okca (treće i četvrto) za donošenje većeg prinosa grožđa. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri se uklanjaju do osnove. Na kratkim kondirima se viši lastari orezuju na duge, a niži lastari na kratke kondire sa 2 okca. Na ovaj se način uspešno suzbija polaritet vinove loze i sprečava izduživanje rodnih čvorova, odnosno deformacija skeleta čokota.
Duga rezidba vinove loze. Pri ovoj rezidbi na čokotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim područjima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pogodna je za sve sorte koje zahtevaju mešovitu rezidbu. U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Da bi se ti lastari dobro razvili, odmah posle rezidbe, lukovi se savijaju strmoglavo naniže i vezuju za žicu. Na taj način osnova lukova zauzima vršni, dominantan položaj na čokotu i, zahvaljujući veoma izraženom polaritetu, iz njenih okaca se razvijaju dobri lastari. Pri dugoj rezidbi brže dolazi do izduživanja rodnih čvorova i deformacija oblika stabla.
Mešovita rezidba vinove loze se primenjuje u sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Zbog toga se na istom čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. U ovom slučaju ostavljaju se kondiri od 2 okca, koji se nazivaju “kondiri za zamenu”. U narednoj godini se lukovi iz prethodne godine uklanjaju do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se princip mešovite rezidbe. Vršni lastar se orezuje na luk, a niži na kondir za zamenu. Ukoliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari, onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Mešovitu rezidbu je uveo J. Gijo u Francuskoj, krajem XIX veka. Sada se primenjuje kod velikog broja sorti pri špalirskom načinu njihovog gajenja. Naime, posle rezidbe, lukovi se privezuju za žicu, pa se samo na špalirskom naslonu može ostvariti povoljan raspored i vezivanje lukova. Neke sorte, kao što su afuz-ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon,merlo, rizling rajnski i dr. dobro rađaju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 8-12 okaca.
U pojedinih sorti, koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara, ali razvijaju sitne grozdove, takođe se obavlja mešovita rezidba. Ostavljaju se lukovi dužine 6-8 okaca, koji se mogu dobro rasporediti na špalirskom naslonu. Takve su sorte game crni, game bojadiser, burgundac crni, rizling italijanski i dr. Ove bi sorte obezbedile visok prinos I na kondirima (kratkim i dugim), ali bi zbog sitnih grozdova trebalo ostaviti veliki broj kondira na čokotu, koji se ne bi mogli pravilno rasporediti na skeletu određenih uzgojnih oblika. I kod mešovite rezidbe se uspešno suzbija polaritet, ali na stablu ostaju veće rane zbog presecanja lukova do osnove.
Način rezidbe bitno utiče na kretanje i porast lastara, njihovu rodnost i produktivnost. Na kratkim kondirima okca dobijaju dovoljno vode i hranljivih materija od samog početka vegetacije. Okca brzo bubre i iz pupoljaka se razvijaju novi lastari. Mladi zeleni lastari troše dosta hrane za intenzivan porast, što u izvesnoj meri ometa diferencijaciju cvetova, zametanje zelenih bobica, porast bobica i grozdova. Zbog toga se na kondirima razvijaju veoma dobri lastari, ali se na njima razvijaju sitniji grozdovi. Međutim, normalna brzina rastenja i osrednja količina grožđa na ovim lastarima pogoduje diferenciranju novih rodnih okaca. Zbog toga su ovi lastari najpogodniji za rezidbu na nove lukove i kondire u narednoj godini.
Na dugim kondirima i lukovima, kroz sudove istih prečnika kao na kratkim kondirima, u početku vegetacije pristižu iste količine vode i organskih materija. Međutim, one se ovde raspoređuju u veći broj okaca, koja sporije i slabije bubre nego okca na kratkim kondirima. Kasnije, sa razvojem novih zelenih lastara, povećava se usisna sila dugih kondira i lukova zbog većeg broja rastućih lastara. Svaki novi lastar dobija manje vode i hrane i sporije raste. Usporeniji porast pogoduje diferenciranju cvetnih pupoljaka i zametanju većeg broja bobica, pa se na ovim lastarima formiraju krupniji grozdovi i veća masa grožđa. Time se još više usporava porast lastara na lukovima. Na njima se formiraju okca slabije rodnosti, pa su ovi lastari manje pogodni za ostavljanje novih lukova i kondira pri narednoj rezidbi.
Na kratkim kondirima se veći broj okaca aktivira i razvija u nove lastare nego na dugim kondirima i lukovima. Pri osnovi dugih kondira i lukova okca su izložena, pored slabije ishrane, i dejstvu polariteta. Vršna okca deluju inhibitorno i ometaju razvoj novih lastara iz nižih okaca. Nasuprot tome, okca na kratkim kondirima su bolje obezbeđena vodom i hranljivim materijama, a pošto su sva vršna okca uklonjena pri rezidbi, oslobođena su od njihovog inhibitornog dejstva. Iz ovoga proističe zaključak da rezidba vinove loze na kratke kondire pozitivno utiče na razvoj većeg broja lastara, na brži porast novih lastara i obrazovanje rodnijih okaca na njima. Smatra se da čokoti na kojima je obavljena kratka rezidba bolje podnose sušu. Na njima se ostvaruje nešto manji prinos, ali je kvalitet grožđa bolji. Sa povećanjem dužine rezidbe, odnosno sa ostavljanjem većeg ’62roja okaca na kondirima i lukovima, smanjuje se broj razvijenih lastara. Udeo rodnih lastara se po pravilu, povećava, razvija se veći broj krupnijih grozdova. Prinos grožđa je veći, a kvalitet grožđa slabiji. Na ovaj način se ispoljava reakcija sorte na različite načine rezidbe, odnosno na dužinu rodnih elemenata, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotima.
S obzirom da se u prethodnoj vegetaciji na čokotima razvija veći broj lastara nego što je potrebno da se pri rezidbi ostavi kondira i lukova, to je omogućeno da se pri rezidbi vrši izbor najboljih lastara.
Izbor lastara se vrši na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire najpre se koriste lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu. Ovi lastari treba da su zdravi, dobro sazreli i da su dostigli određene sortne karakteristike – dužinu, debljinu, izgled, obojenost i sl. Za rezidbu na kondire i lukove mogu se podjednako koristiti osnovni lastari, lastari suočice, jalovaci i zaperci, ukoliko su se razvijali u podjednakim uslovima i dostigli isti stepen porasta i zrelosti. Na ovakvim lastarima su formirana rodna zimska okca, iz kojih se u narednoj godini mogu razviti rodni lastari. Međutim, ako pojedini lastari značajnije odstupaju od normalnih karakteristika za sorte i uslove gajenja, njih ne treba koristiti za lukove i kondire. Suviše tanki i suviše debeli lastari nisu dobri za ostavljanje novih kondira i lukova, jer su njihova okca slabije rodnosti. Ako smo prinuđeni da i ovakve lastare koristimo pri rezidbi, onda se tanki lastari prekraćuju na kratke kondire, a debeli lastari na duge lukove. Najpovoljniji su lastari srednje debljine za sortu i uslove njenog gajenja. Lastari koji su se razvili na prošlogodišnjim kondirima su najbolji, jer su razvijeniji. Na njima su formirana rodnija okca. Na kratkim kondirima bolje se razvijaju vršni lastari, pa se oni najviše koriste za ostavljanje lukova i donošenje roda u narednoj godini. Izbor lastara za rezidbu zavisi i od specifičnosti pojedinih uzgojnih oblika. Na uzgojnim oblicima sa prizemnim stablom u vidu zadebljale “glave” ili “pehara”, vodi se računa da se pri rezidbi ostavljaju kondiri na obodima stabla. Lastari koji se nalaze u sredini zadebljalog stable rastu u senci i nisu pogodni za donošenje roda u narednoj vegetaciji. Izbor najboljih lastara za rezidbu mogu da obave samo kvalifi kovani iskusni radnici, koji dobro poznaju biološke osobenosti sorte, uzgojne oblike i principe rezidbe vinove loze.
Tehnika izvođenja rezidbe
Pravilna primena kratke, mešovite i duge rezidbe moguća je samo kada se rezidba obavlja ručno, korišćenjem mehaničkih, pneumatskih ili električnih makaza. Za rezidbu jednog hektara vinograda pomoću mehaničkih makaza potrebno je od 8 do 12 radnika, u zavisnosti od vegetativnog potencijala čokota, uzgojnog oblika, stanja naslona i dr. Upotreba pneumatskih i električnih makaza povećava radni učinak za 2-4 puta. Presecanje lastara se vrši na udaljenosti od oko 1 cm iznad vršnog okca koje se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju sa testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuje skelet čokota, odnosno da se prave što manje rane.
Primena mehanizacije za rezidbu vinove loze je neminovnost savremenog vinogradarstva. Ona je uslovljena nedostatkom kvalifi kovane radne snage za obavljanje kvalitetne rezidbe i velikim troškovima ljudskog rada. Nažalost, još nisu konstruisane mašine za kvalitetno obavljanje zrele rezidbe. Postojeće mašine vrše samo presecanje svih lastara na određenu dužinu, pa je neophodno da se, nakon rada mašina, obavi ručna korekcija rezidbe. Pored toga, neophodno je prilagoditi uzgojne oblike čokota i naslone za rad mašina kako bi se mašinska rezidba obavljala u skladu sa biološkim osobenostima i zahtevima gajenih sorata. Ipak, mora se istaći da i primena postojećih mašina doprinosi smanjenju troškova obavljanja rezidbe i njenom sprovođenju u najpovoljnijim vremenskim periodima.
Postupak sa orezanom lozom
U uskorednim vinogradima, lastari se prilikom rezidbe slažu u gomile, zatim se vezuju u snopove i iznose na kraju parcela. Mogu se koristiti u domaćinstvima za zagrevanje prostorija, kao gorivo za kazane pri destilaciji rakije i sl. U širokorednim špalirskim zasadima, lastari se odbacuju na sredini redova, a zatim se sakupljaju i iznose iz vinograda.
Sakupljanje može biti ručno i mašinsko. Pri mašinskom sakupljanju lastari se guraju ispred traktora, ili se vuku iza traktora i tako iznose na kraju redova. I ovi lastari se mogu koristiti za ogrev na ekonomskom dvorištu, ili se na kraju parcela spaljuju odmah posle završetka rezidbe. Masa orezane loze po ha iznosi 2 do 3 tone, pa se lastari mogu koristiti za izradu iver ploča. U novije vreme konstruisane su veoma dobre drobilice za lastare i tanje višegodišnje delove stabla. One vrše prekraćivanje dugih lastara na sitne delove, dužine oko 10 cm, koji se zatim zaoravaju i raspadaju u zemljištu. Na taj se način vrši obogaćivanje zemljišta organskim i mineralnim materijama.
prof. dr Nebojša Marković
