#ostrozac

[oci-moje-lepe]

paaaaa…🤯

[solnero]

Sve je laž

Tvrđava Ostrožac. Koncert. Dino Merlin. Očekujem čovjeka, pjevača, klasičnu ''zvijezdu'', a na binu izlazi čarobnjak. Bivamo svjedoci magije. Svjedoci umjetnosti, pravih vrijednosti, optimizma i ljepote. Svega onog što u svakodnevnoj rutini zaboravljamo i stavljamo u drugi plan. Svuda u zraku pršti emocija. Oko sebe gledam hiljade života. Hiljade postojanja. Hiljade izraza lica. Hiljade drugačijih priča. Parovi se grle i stihovima izgovaraju ljubav, neki samo slušaju i dive se trenutku, neki se sjećaju. Sjećaju se nekog svog, srcu dragog, dok suze polako klize, neočekivano. Niko ih i ne zaustavlja, svi smo, naprosto, prepušteni toj magiji. Tom čarobnjaku koji nas svojom izvedbom odvodi u neki drugi, nepoznat  svijet. Negdje gdje sami ne možemo. Ne znamo. Na trenutke sam se, u gomili ljudi, osjećala kao da sam sama. Sama na svijetu. Osjetila sam mir i spokoj. Prisjetila sam se i ja. Podigla ruku visoko i zapjevala ''ti budi daleko, ti samo budi daleko.'' Ipak, čarobnjak me demantovao, pa zapjevao NEDOSTAJEŠ. I tada sam shvatila. Mjesec je te večeri zaličio na tvoje lice. Ili sam ga ja tako vidjela. Čini se da je svako u mjesecu iznad tvrđave vidio lice nekog svog, svoje tihe patnje. I najveće ljubavi. Ili najveće tuge. U dosta slučajeva oboje istovremeno. I jesi. Nedostajao si. Da ti kažem da te volim. Bila sam spremna za to, onakva obuzeta emocijama. Bila sam spremna da te pogledam u oči i izgovorim ljubav. Ipak, pogledah u nebo. Izustih tiho ''volim te povjeruj srcu mom...''. Ko zna, možda je u tom trenutku jeza prošla tvojim tijelom. Možda si osjetio. Možda uvijek osjećaš. Toliko sam htjela znati gdje si u tom trenutku, u trenutku kad i zrak miriše na tebe, na nas. Na one nekadašnje nas. Ustuknula sam shvativši da i dalje ne prolazi. Da si ti i dalje nekako tu, blizu, na jedan uzdah, na jedan osmijeh od mene. Tu si i kad nisi. Htio to ili ne. I ne krivim te, sama sam birala. Sama sam svoju sudbinu pisala. Ne krivim te što se u momentu osvrnem i shvatim da je sve laž. ''Sve je laž osim smrti.'' Slažem se. Osim smrti i osim večeri pod vedrim nebom u zidinama tvrđave Ostrožac. Večeri kad sam rekla da te volim. Tiho, bešćutno.

[bittersweet-perf]

me in bosnia this summer

[bittersweet-perf]

ostrozač castle, bosnia

[kimchilouis]

La fin de notre voyage s'approche, nous quittons Sarajevo direction Zagreb, en traversant la Bosnie centrale. Autant on a pu croiser quelques touristes à Mostar et à Sarajevo, maintenant nous sommes vraiment les seuls. Nous prenons des backpackers en stop jusqu'à Travnik, avec la belle mosquée du pays selon moi.

Nous enchaînons avec Jajce, sa cascade, sa crypte et son musée à la gloire de Tito (c'est le seul musée sur la lutte contre le nazisme et la période communiste que nous ayons vu).

La dernière et + belle surprise sera le chateau d'Ostrožac, bien en dehors des routes touristiques, fruit d'évolutions incessantes au cours des siècles. Surtout pour ses statues éparpillées dans le parc, et l'intérieur où on peut se promener librement entre planchers effondrés et trous au plafond.

Bref dans la foulée on a rendu la voiture de location à Zagreb et pris l'avion le lendemain pour retourner à nos boulots respectifs. Pour conclure, je dirai que la Croatie était vraiment magnifique, mais que la Bosnie était plus intéressant et dépaysant à visiter !

[couldallgoabithumphreybogart]

impressive look on the surrounding. Ostrozac, Bosnia.

[couldallgoabithumphreybogart]

Woman statue. Ostrozac, Bosnia.

[couldallgoabithumphreybogart]

Inside of one of the most beautiful castles I've ever seen. Ostrozac, Bosnia