da li te je umorilo
večito jedrenje istim morem
sa istim
vetrovima
virovima
pesmama sirena
koje te uvek na isti način
začaraju
opiju
ubiju
da bi ti morska pena
pesak i školjke
ponovo otrove isprale
iz kose i mašte i onoga
što zoveš dušom,
istini na volju
na njoj ih nosiš previše
neki su otišli, od nekih
još uvek odlaziš ti
sapleteš se na pragu odlučnosti
da prekineš samouništenja
so uvek tako slatka
na rani koja ne zarasta.
znaš, i Penelopa je isti veo
plela i stalno parala
kupujući vreme, samo
njoj se Odisej vratio
tebe, da li iko čeka?
da li imaš kome da se vratiš?
tvoj Odisej možda nikad
nije ni bio tvoj
možda zapravo
nije ni postojao,
tvoja Penelopa
čekala je nekog
ko nisi ti, a rekoše
jednom da ludi su oni
koji čineći iste postupke
očekuju drugačije rezultate -
bele košulje ti nisu strane
kao i to da bi do jutra
vazda bile umrljane
karminom
vinom i krvlju.
kada se ratovi završe,
zaljubljeni pronađu,
a pučina ponovo smiri
nećeš oklevati
jedrilica će izjedreti
ponovo ka sigurnoj smrti
zauvek bezbednijoj
od nesigurnog života.
- Katarina
