// rođendan //
• the end •
I za kraj ovog dana,
sada kada sam konačno legla u krevet
i dok sumiram utiske,
moram da priznam da je ovo
najčudniji rođendan do sada.
Nije bio jedan od najsrećniji,
nadam se da je to samo zbog ove šugave godine
i da će sledeći biti kao svi prethodni.
Nakon godinu dana,
mnogo stvari se izmenilo.
Neki ljudi su prestali biti deo mog života,
novi su ušetali.
Godinu dana je mnogo za onoga ko voli,
ko čeka i ko se nada,
a malo za one koji imaju svoje želje pored sebe.
Za neke ljude
nikada ne bih očekivala da odu,
mislila sam da su oni “za ceo život”,
ali ispostavilo se da nisu.
Osetila sam ljubav posle dosta godina,
osetila sam da sam voljena,
ali opet me je daljina upropastila.
Danas se nisam osećala kao da mi je rođendan,
danas “nije” bio moj specijalan dan,
danas sam se razočarala u još neke ljude,
a to se nikada nije desilo.
Uvek sam za rođendan samo još više zavolela.
U jednom trenutku sam se zaplakala.
Došla je osoba sa kojom jako dugo nemam
“onaj stari” odnos,
dugo nismo pričali,
a on se samo pojavio na vratima
sa poklonom i osmehom.
U tom momentu, zakopala sam se u mestu,
nisam osećala ništa - samo tišina.
“Otkud ti?”, upitala sam.
“Pa rođendann ti je”, odgovorio je.
Pričali smo dugo, a onda je otišao.
Otišla sam do sobe, otvorila čestitku
i pustila suze.
Osoba koja je bila najveći deo mene,
moja desna ruka i moj saputnik u aposolutno svemu,
prvo je otišla - što je jako bolelo,
a sada je tu, kao da nigde nije išla.
Čudno je, jer opet posle svega,
moj najbolji prijatelj je i dalje tu.
Razočarala sam se u ljude,
za koje sam mislila da sam im mnogo bitnija,
bar su tako pričali.
Pokazali su mi, da im možda ipak
nisam toliko važna
I da su neke reči jednostavno prazne
i nikada neće dobiti svoju masivnost.
Mada, opet na kraju dana,
nije sve ni bilo tako loše,
neke osobe su me oduševile,
pokazale mi kako je to
kada je nekome važan tvoj dan
koliko i tebi samom.
Pokazale su mi da su one moj oslonac,
da će stvarno ostati tu
i da nisam sama na ovoj nekoj planeti.
Hvala im što me vole zbog svega,
što me prihvataju
i što cene mene
i sve što im pružam.
Hvala im što ne odustaju od mene,
što su tu kada sam dobro,
ali i kada sam loše,
što se ne smeju mojim suzama
i što me slušaju i kada sam dosadna.
Hvala im što znaju da saslušaju i
zapamte sitnice,
jer krupne stvari zapamte svi.
Hvala na zagrljajima,
na uspomenama
i na osloncu kroz ovu šugavu godinu.
I na kraju,
hvala Bogu što nas sve čuva,
kao i moju porodicu.
Zbogom 20. godino,
pamtiću te kao lekciju,
ali i na ljubavi koju su mi pružili.
-Do sledećeg puta, Jelena.
—