O mitu da se "može smršati jedino povećanjem fizičke aktivnosti"
Znate ono kad neko kaže "moraću da počnem da vežbam da skinem koje kilo pred leto"? Znate. A znate li da je to u stvari najobičniji mit? Ne?
To da li će neko gubiti ili dobijati kilograme ne zavisi direktno od fizičke aktivnosti već od razlike u unosu i potrošnji kalorija. Matematika je jasna, ako želite da gubite u kilaži prosto treba da unosite manje nego što trošite i obrnuto. To se naravno može postići tako što ćete intenzivirati fizičku aktivnost ali to ne samo da nije nužno već može biti i otežavajuća okolnost.
Organizam zahteva određenu količinu energije koju potroši na sopstveno funkcionisanje - rad organa, metabolizam, održavanje telesne toplote i sl. Ta količina energije se zove "bazalni metabolizam" i ona npr. za muškarca od 30 godina koji je visok 180cm i težak 90kg iznosi oko 2000 kcal. To je dakle energija koju bi organizam pomenutog muškarca potrošio ako bi on 24 sata ležao u krevetu i ne bi se pomerao.
Naravno teško je očekivati da će neko 24 sata ležati nepomično u krevetu već svako od nas ima neke dnevne aktivnosti. Neko ima manje, neko više a neko ko se bavi teškim fizičkim poslovima ili sportom najviše. U tom sad grmu leži zec. Realno bi bilo očekivati da neko ko se bavi teškim fizičkim poslovima dnevno potroši pet pa i deset puta više energije nego neko ko ceo dan leži u krevetu ali to nije slučaj. Potrošnja energije se u tom slučaju tek duplira.
Šta to znači? To znači da morate i bukvalno da se razvalite od dodatne fizičke aktivnosti kako biste osetno povećali potrošnju energije a da pritom ne povećate unos hrane već da se zadržite na prethodnom nivou (jer bi svako povećanje anuliralo efekat fizičke aktivnosti). To je naravno moguće i daje rezultate ali ako izaberete taj put dovodite svoj organizam u dvostruko stanje stresa - povećanje fizičke aktivnosti sa jedne i smanjeni unos hrane za taj nivo aktivnosti sa druge strane.
Svi mi već imamo neki nivo aktivnosti koji troši energiju pride preko pomenutog bazalnog metabolizma. Ako smanjimo kalorijski unos i zadržimo taj dosadašnji nivo aktivnosti opet ćemo imati isti efekat kao i kada bismo povećali aktivnost a zadržali nivo unosa uz jednu veoma važnu razliku a to je da u ovom slučaju organizam izlažemo samo jednom stresu - smanjenom unosu hrane.
Iz tog razloga ukoliko želite da skinete koje kilo mnogo je bolji ovaj drugi put jer ćete lakše da ga podnesete, sprovedete i održite čak i na duže staze. A fizičku aktivnost svakako možete da povećate kasnije kada se naviknete na novi režim ishrane i to u onoj meri koja vam prija, bez ikakvog moranja i pritiska da to bude intenzivno kako bi imalo nekakvog efekta.
Fizička aktivnost, uobičajena i dodatna, su tu samo u suportivnom smislu. Ono što je esencija je redukcija kalorijskog unosa za nivo aktivnosti koliki god da imamo. Tu leži ključ a ne u besomučnom iscrpljivanju organizma.