@zabranjenastrast - Tumblr Blog

perfectfeelings

konoko

visual-poetry

by cécile

creepish

me picking a scenario to fall asleep to: there’s nothing good on

everythingfox

kis

before-life

by gracieallen

smokeandwinesblog

Mislila sam da znam šta je tuga, ali sam noćas shvatila da ne znam i da sve do noćas nisam znala. Moj brat, koji nikada neće zaboraviti svoju najveću ljubav, djevojku koja više nije djevojka već žena, a od nedavno i majka nije večeras pustio pjesmu:

"Imena što smo smišljali sad vašoj djeci dajete,

Besmrtna moja ljubavi, ko te ima ima sve".

Toliko.. :)

paralelni-univerzumi

kad izgubiš s nekim

sve zajedničko

što ste imali —

kad se i odvikneš

i zaboraviš

i ostane samo sećanje i strah od susreta

jer će biti previše drugačiji

samo se pomoli da je taj neko dobro

tako mu odaj poslednju počast

i bar se ponekad seti

paralelnih univerzuma

-/alternacije

areyoumygoodgirl

"I like your hands"

Darling, if you want me to choke you then just ask.

dobradusavjerujmi

Lepota je prokletstvo. Donosi tolìko izbora, da je nemoguće da veliki deo njih ne bude pogrešan. Toliko toga ti se nudi. Kao detetu u prodavnici slatkiša. Sve bi odjednom. A ne može. Pa ideš postepeno. Ono što nemaš često deluje privlačnije. Žele te ljudi opsednuti tvojom spoljašnjošću. Sve bi učinili za tebe. Samo zato što misle da ne mogu da te imaju. Pružili bi sve, za jednu noć. Svega. Što će ubrzo posle postati jedno veliko ništa. Šta to možeš da ponudiš? Osim tela. Kojim su impresionirani. U najmanju ruku. To tvoje "ne" koje lebdi u vazduhu, tera ih na svako "da", koje nedogled ponavljaju. U sebi. Plašeći se da ti priđu, jer misle da za tebe treba nešto više od obične šetnje. Ili vikenda u istom gradu. Zaslužuješ svet. Samo zato što si prelepa. I izgubićeš isti, ako pristaneš na taj ponor tuđeg nerazumevanja. Zato si naučila da gledaš pravo. Znaš da svaki pogrešan pogled vodi do neželjenih razgovora. Tema, u kojima su glavni oni. Gde se veličaju, sa svime što jesu i žele biti. Da bi ti, možda, samo možda, ostavila broj telefona. Na koji se nikada nećeš javiti, jer ti narednog jutra neće biti do flerta. Shvatajući da lepe devojke ne dobijaju sve na tacni. I da bi mnogo lakše bilo kada bi te neko pozvao opet. Želeći da te upozna. Pre nego što pokuša da ode rukama gde mu nije mesto. Ne upoznaješ skupe osobe na jeftinim mestima. Pa promeniš sredinu. I opet ostaneš sama. Bez šminke. U stanu iz koga jedva čekaš da svi odu, kako bi bila ono što jesi. Sama. Sa toliko vrlina, koje drugi ne vide od lica. Ili dugih nogu. Koje nisu napravljene ni za šta drugo, do nošenja te figure. Ti to i jesi. Figura. Koja želi da se igra sa nekim, a da se ne oseti iskorišćeno. Da u tuđim rukama ne oseti neprijatnost. Već da želi da im se vrati. Odnosi su naopaki. Zato što će te zarobiti onaj koji ti ponudi slobodu. U čijim rukama ćeš biti mirna. U rukama koje te neće stezati. Koje ti neće ispuniti ništa, jer ništa nisu ni obećale. Najbolje od svega - to neće biti odmah. Polako ćeš se navikavati. Za razliku od ostalih, koji bi te držali kao trofej. I posvećivali ti pažnju s vremena na vreme. Čisto da vide jesi li još uvek savršena. Ne pitajući se šta je tu sa tobom.