Mirjana Ognjanović, naš pisac i prevodilac o kolekciji fotografija Aleksandra Damnjanovića "Mi, životinje" na izložbi u galeriji Nikola Radošević u Beogradu
(Srpski i Engleski)
У први мах, када сам погледала фотографије из календара Александра Дамњановића, помислила сам: ох, ми овде имамо нешто баш бизарно! Кажем бизарно, јер српски превод француске речи bizarre – необичан или настран, не пружа у овом случају одговарајуће значење. Преводу недостаје извесна ознака хумора, па и опомене. Можда сам се баш зато већ следећег тренутка сетила речи Федерика Фелинија:
„Ма тај моралистички циљ да се одрасте! Шта то заиста значи? И под претпоставком да је могуће одрасти, шта дакле бива кад се одрасте? Да ли сте икада срели одрасле? Ја нисам. Додуше, можда одрасли избегавају овакве као што сам ја.”
Да, можда одрасли избегавају и Александра Дамњановића.
Или он њих?
Како год, Александар је одлучио да фотографијама фигурица-играчака животиња ликовно прикаже проток времена у трајању од једне године, 2024. Прошлост се може обликовати, будућност замишљати, али са садашњим тренутком је најтеже. Садашњост нас увек погађа јаче, будући да управо у тренутку садашњости ми недвосмислено и најснажније – осећамо.
Одмах је јасно да је аутор желео да заогрне читаву слику двоструким симболом. Зашто животиње? Зашто играчке? Шта чини битну разлику између човека и животиње? Шта у нашем односу према другим бићима говори да можемо да будемо милостиви, или опаснији од најокрутнијих звери? Присетимо се уосталом питања Џорџа Бернарда Шоа: „Док смо ми сами живи гробови убијених животиња, како можемо да очекујемо савршене услове за живот на планети?”
А ево и зашто Фелини. Када је човек дете, или док дете живи у човеку, оно заиста верује и понаша се као да су играчке живе. Храни их и разговара са њима. Увече их покрива, да им не буде хладно. Ако су играчке колекција фигура животиња, дете улази у њихов свет чинећи га стварним, испуњеним брижношћу и једнакошћу. И тамо латинска реч anima (душа) има безмало исти корен као animal (животиња).
То поистовећивање није хипноза коју помиње Умберто Еко и у чијем окриљу беспомоћно проводимо значајан део нашег живота. Реч је о чаролији због чије благотворности осећамо слободу да критички размишљамо о свему.
Мирјана Огњановић
English translation
We, the Animals
At first, when I looked at the photos in Aleksandar Damnjanović's calendar, I thought: “Oh, we have something really bizarre here!” I say bizarre, because the Serbian translation of the French word bizarre–unusual or atypical, does not provide the appropriate meaning in this case. The translation lacks a certain mark of humor, and even a warning. Maybe that is why I remembered Federico Fellini's words the very next moment:
"What a moralistic goal–to grow up!" What does that really mean? And assuming it is possible to grow up, what happens when you grow up? Have you ever met adults? I have not. Although, maybe adults avoid people like me.”
Yes, maybe adults avoid Aleksandar Damnjanović too.
Or does he avoid them?
Anyway, Aleksandar decided to depict the passage of time lasting for one year, 2024, with photos of toy animal figurines. The past can be shaped, the future can be imagined, but the present moment is the most difficult. The present always affects us more strongly, since it is precisely at the moment of the present that we feel unequivocally and most strongly.
It is immediately clear that the author wanted to cloak the entire picture in a double symbol. Why animals? Why toys? What makes the essential difference between a human and an animal? What in our relationship to other beings says that we can be merciful, or more dangerous than the cruelest beasts? After all, let's recall George Bernard Shaw's question: "While we ourselves are the living graves of murdered beasts, how can we expect any ideal conditions on this earth?"
And here's why Fellini. When a man is a child, or while a child lives in a man, he really believes and acts as if the toys were alive. Feeds them and talks to them. In the evening, he puts a blanket over them, so they don't get cold. If the toys are a collection of animal figures, the child enters their world making it real, filled with care and equality. And the Latin word anima (soul) has almost the same root as animal.
This equation is not the hypnosis mentioned by Umberto Eco, under the cover of which we helplessly spend a significant part of our lives. It is about a spell whose beneficence makes us feel free to think critically about everything.
Mirjana Ognjanović