“Za svoje 22 godine, i mnoštvo devojaka koje su ove ruke dotakle nikada nisam upoznao nikog poput tebe. Mlada si. Nije te svet još uvek uništio. Možda neće. Znam osobe koje su mnogo starije od tebe i mislim da si tri puta više zrelija od njih. Tako si čudesna. Ne mogu da se nagledam tvojih očiju. Nadam se da nikada nećeš prerasti u nešto kao što su devojke danas. I ne znam šta me je to kod tebe privuklo. Možda ta tvoja drskost i nemilosrdni komentari koje si mi upućivala. Možda tvoja hladnoća i to što ne daš nikome da ti se približi. A taj tvoj zid koji si napravila oko sebe… Srušiću ga jednog dana, veruj mi. Nadam se da ću ti samo srušiti zid, ne i snove. Rekao sam već, ti ne zaslužuješ da voliš skota kao što sam ja. Ja se ne ophodim prema devojkama kao što ti misliš. Pa sama si svedok da svaku vrtim oko malog prsta. Sama znaš da većinu njih kuliram po par sati i znaš da to i tebi radim i ti nastavljaš da mi pišeš. Nastavljaš da održavaš kontakt medju nama i misliš da ćeš tako održati tu povezanost. Hej, mila. Te oči ne zaslužuju da liju te tvoje krokodilske suze. Ne za mnom. Ti trebaš plakati za filmom, knjigom, lošom ocenom, ne za nekim ko ti slama srce. Ne za nekim kome se svidjas zbog tvog dekoltea. Neću da te lažem, to je prva stvar koju sam uočio na tebi. I delovala si kao svaka druga. Delovala si kao devojka za jednu noć. Neka za kombinaciju. Onda sam upoznao tebe, tvoju filozofiju, tvoje snove, nadanja, strahove, inteligenciju. Onda sam rekao sebi ‘jebeš mi sve, ova će te uništiti’. Zato nisam smeo. Ni da te poljubim. Ni da te dotaknem. Ni da te nasmejem. Zato sam posle tebe šetao drugu na istom trgu na kom smo sat vremena pre toga ti i ja trčali da bih te vratio na vreme. Zato sam šetao sa njom tamo gde sam znao da ćeš nas videti. Ne da bih te naljutio. Ne da bih te povredio. Nego da bi se ponela prema meni tako da bi me odbila od sebe. Da se ne zaljubim. A i da se ne zaljubis. A ti si me samo još više privukla. Tek kada si postala toliko hladna shvatio sam da nama kraja nema. Shvatio sam da si ti moje dno. A tako sam žarko želeo da te ljubim. Satima. Danima. Dok ne postanemo jedno. Želeo sam da ti kažem sta osećam, malena, ali veruj mi, ni ja sam nisam znao. Ti si ona za koju se diže revolucija. Ona za koju se vode ratovi. Ti si moja Helena Trojanska, samo lepša i vrednija. Bio sam glup da shvatim i slep da vidim da si sve što želim. Umesto toga, nastavio sam da lutam po klubovima i tražim one od pre. Nisam shvatio da ono što bi me podiglo sa dna, davno sam i ja sam bacio na dno.” -zaljubljena
tangentwithtanner
jbbartram-illu
jacobvanloon
annaxmalina
theartofmadeline
