[cupofstress]

ljubav s tobom

je borba s vetrenjacama

a ja sam sprema

ovu bitku

da predam

[cupofstress]

ličiš mi

na jedan početak

od čijeg se kraja

ne bih oporavila,

preskočiću

[cupofstress]

digni ruke od svega

samo nikada

molim te

nikada nemoj

da dignes ruku na sebe.

[cupofstress]

njegova mama je znala

koliko volim da jedem žito

uvek mi je pakovala

u teglice razlicitih oblika

posle njega

osećam se

kao i te teglice

prazno.

[cupofstress]

znate li priču

o devojci

koja je zalivala uvelo cvece

zašto?

jer nije znala

nije umela

da prihvati

da neke stvari jednostavno

imaju svoj kraj.

[cupofstress]

“previse si negativan, to stvarno ne zelim, ja bih sa nekim da gradim zamak, zaista ne mogu da zivim u kuci od slame.” poljubila me u obraz i otisla, a ja bih mogao da vam se zakunem da sam svaku ciglu tog zamka osetio kako pada po meni. trebala joj je sigurnost, a to nisam umeo da joj pružim. trebala joj je ljubav, a to nisam mogao da joj obećam. neke price ipak nisu osudjene na srećan kraj.

[velikamisterijauniverzuma]

na pitanje “zašto si prestala pisati?” uvijek dam isti, dobro uvježbani odgovor.

“nemam inspiracije” kažem refleksno i potkrijepim to izgovorom da, pišem samo kad sam tužna, ostavljena i slomljenog srca.

znajte da je taj odgovor ništa više od šuplje priče i obične laži jer, da je to istina, nikada pisati prestala ne bih.

tuga je napravila stalno mjesto u mom životu i, da je ona izvor moje inspiracije, pisala bih bez prestanka, čitko i često.

pravi razlog je taj da inspiracije imam, možda i previše. no, strah me da, ukoliko pokušam verbalizovati sve svoje osjećaje, ograničiti svoje demone na svega par stihova, morat ću se i suočiti s njima.

a to je mnogo strašnije od tuge.

[cupofstress]

kada budem pricala svom detetu

o ovom vremenu

reci ću mu kako je postojala

jedna većina

koja je pristajala na sve

samo da ne radi ništa

i manjina

koja je bila spremna na sve

samo da sve bude kako treba.

//kako tužno vreme za ziveti

[cupofstress]

nekome ćeš biti sve na svetu

nekome jedna u nizu,

nekom ćeš biti prelepa

dok drugom neprimetna,

neko će te gledati kao milion dolara

neko kao 3 centa,

i ništa to nije važno

osim onog

kako ti vidiš sebe

stani ispred ogledala

reci mi

šta vidiš?

[cupofstress]

gledam te

dok ronjas po svojim beleškama

ti vecito nešto tražiš

nesvesna

da sam samo pored tebe pronadjen

bleso jedna

ostani mi tako zbunjena

ovaj svet je zbog tebe

bolje mesto.

[cupofstress]

nauci me

kako da odem od tebe

svakim se korakom

samo još jace vezujem

nauci me

kako da odem od tebe

svaka me stopa

za dve tebi vrati

nauci me

kako da odem od tebe

tebi je ipak

odlazenje

najbolje išlo.

[cupofstress]

rastali smo se

kao da ćemo se sutra

videti opet

evo već

216. sutra

a o tebi ni reci

neka

ovako je bolje.

(valjda)

[cupofstress]

ja nisam

lekcija iz istorije

da sediš i ucis napamet satima

kako treba sa mnom

nisam jednačina

da me mozgas i rešavaš

nemam formulu

svakog minuta sam novog

sastava i raspoloženja

mene ucis u hodu

naizgled komplikovana

treba samo da me umeš

i prilagodicu se tebi

tvoje je samo da želiš

želiš li?

[cupofstress]

bes koji osecas

kad me zamislis sa drugim

veći je nego

tvoja ljubav prema meni.

//problem

[cupofstress]

zato sto si me svaki put

terao da smanjim emocije

i ovom detetu u meni

govorio da odraste

zato sad i nema ko

da ti se obraduje.

[cupofstress]

kad si mi srce slomio

na milion delova

nisam plakala jer boli

nego jer neću imati čime

da nastavim da te volim

[cupofstress]

ja bez tebe mogu

ali ne zelim

a to je

valjda

ljubav.