[fighting--recovery]

"Diši.

I to boli.

Ali istina boli.

Samo ću morati da dišem dok to traje"

- Da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Odrasla sam osoba sama u svetu."

-da sam joj rekao

[fighting--recovery]

Možda "dobro" nije prava reč za moje stanje, ali to što držim glavu iznad vode kad mi se čini da se davim jeste dobro, zar ne?

[fighting--recovery]

"Uvek postoji nešto što smo mogli da uradimo drugačije. Važno je šta ćemo uraditi sada."

-da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Znam da ću je uvek voleti kao što znam da će mi uvek trebati kiseonik."

-da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Ne mogu prestati da kidam ranu, jer mi je samo ona ostala od njega."

-da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Da sam znala. Da sam samo znala. Sve bi bilo drugačije. To mesto još boli. To mesto ne može da oprosti."

-Da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Diši.

I to boli.

Ali istina boli.

Samo ću morati da dišem dok to traje"

- Da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Ako je ovo greška, svejedno ćemo je napraviti."

- Da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Od čega god da su nam duše sačinjene, njena i moja su iste."

[fighting--recovery]

"Ako mogu da prevarim roditelje da sam dobro, možda ću moći da prevarim i sebe na kraju."

-Da sam joj rekao

[fighting--recovery]

"Ljubav prema njoj je nešto najbliže religiji."

[univerzumova]

Jedina prava ljubav je ona u kojoj je poštovanje prisutno od prvog do zadnjeg dana.

[fighting--recovery]

"Znate da je posredi ljubav kada je sve što želite da ta osoba bude srećna, čak u da vi niste deo te sreće."

Džulija Roberts

[fighting--recovery]

"Voleti muškarca znači videti ga onakvog kakvog ga je Bog zamislio, ne onakvog kakvim su ga učinili roditelji."

Marina Cvetajeva

[fighting--recovery]

"Bolje da se kajemo zbog onoga što smo uradili, nego da žalimo zbog onoga što nismo, s obzirom na to da je tuga zbog ovog drugog beskrajna."

Haim Šapira- Sreća i druge male stvari

[bojesvemira]

Oprost

Vraćajući se s mora, zapazila sam ove kuće.

Stajale su tiho, svaka sa svojim zidovima, tragovima vremena i pričama koje niko više ne prepričava. I baš tada me spotakla misao o oprostu.

Koliko je zapravo važan.

Jer neke kuće ostanu napuštene ne zato što su izgubile vrijednost, već zato što se u njih niko nije vratio. Tako je i sa ljudima. Ponekad godinama nosimo ljutnju, bol i riječi koje nikada nisu dobile svoj kraj.

A oprost nije zaborav. Nije opravdavanje. Nije povratak na staro.

Oprost je trenutak kada odlučiš da više nećeš živjeti u ruševinama onoga što te povrijedilo.

Možda zato volim ovakve prizore. Podsjete me da i ono što izgleda napušteno može ostati lijepo. Da vrijeme ne izliječi sve, ali da mir često počinje onda kada prestanemo voditi ratove u sebi.

I možda je najveći oprost onaj koji dugujemo sami sebi.