Moja sestra nikada nije pravila zijan i retko kad je plakala, a bile su joj tek tri godine. Mislila sam da će tako i biti zauvek.
Moja sestra je prvi put prisustvovala sceni kako tata davi mamu, i ništa nije mogla da uradi sem da gleda i ćuti, a bilo joj je tek sedam godina.
Moja sestra je prvi put došla modra iz škole, i niko nije ništa rekao, jer su je učili da “dečaci udaraju devojčice kada im se dopadaju”, a bilo joj je tek deset godina.
Moju sestru sam prvi put našla gušeći se u suzama i izrezanim venama, gde neprestano ponavlja da ne treba da živi i da je bolje da je nema, a bilo joj je tek četrnaest godina.
Moja sestra je molila za pomoć, ali je niko nije slušao, jer “previše je mala da bi imala probleme”. Nakon toga se predozirala i probudila tek nakon pet dana, a bilo joj je tek petnaest godina.
Moja sestra je u porodici najviše volela tatu. Međutim tata je ponovo počeo da pije, a ona ga je ignorisala dok se ne opameti. Kasnije je saznala da je u bolnici što je nju navelo da pije tri antidepresiva dnevno, a bilo joj je tek sedamnaest godina.
Moja sestra je uvek bila vesela i odisala je pozitivnom energijom. Naposletku se istrošila i poželela da se baci sa terase, da bi na kraju, ponovo, završila na psihijatriji, a bilo joj je tek osamnaest godina.
Mojoj sestri su svi bili na prvom mestu, a ona samoj sebi na poslednjem. Niko nije mario, niti je pitao šta nije u redu iako je slala apele za pomoć i sama po sebi izgledala istrošeno i bez volje za životom, a bilo joj je tek dvadeset godina.
Moja sestra je bila onaj cvet opevan u njenoj omiljenoj Galijinoj “Da li si spavala”. Bila je najbolja osoba koju sam poznavala, ali šta mi vredi sada, i meni i vama… Nadam se da ćete je pamtiti po dobrom, i sve ovo sada vam pišem sa groba svoje sestre, a bile su joj tek dvadeset i dve.
jimmyeatworldofficial
origamiaround
yousharknotpass
stormborns
gracieabrams
romaincrisis
