Ako nekad čitaš ovo, sutra ili za deset godina, trideset, pedeset, čitaj kao da čitaš prvi put.
Nevažno da li si i dalje djevojka, žena u godinama, ili starica.
Nevažno da li si i dalje njegova, nečija ili ničija, čitaj ga sa istim onim žarom kao da ti se trenutno dešava.
Nedostaje mi prva rečenica koju izgovorim kad te vidim.
Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv i radostan.
Nedostaje mi kad se protežeš.
Nedostaje mi način na koji me gledaš, sa rukom na bradi, a ujedno grickaš nokte zubima.
Nedostaje mi ona fleka od kafe na tvojoj majici.
Nedostaje mi tvoja majica.
Nedostaje mi da zajedno peremo ruke i da se umivamo.
Nedostaje mi da te milujem i pokrivam dok spavaš, a ti da se praviš kao da ne čuješ i da ti je svejedno.
A znam da nije.
Nedostaje mi da te mazim, da ti namještam kosu kako mi odgovara.
Nedostaje mi tvoja kosa.
Mokra, vlažna, prljava, puštena, vezana.
Nedostaje mi da brojim mladeže na tvom licu i da ih nikad ne izbrojim do kraja.
Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oči.
Nedostaje mi miris tvoje kože.
Nedostaje mi da ti kažem svakog jutra ‘’Dobro jutro ljubavi’’, ili ‘’Sunce moje, volim te’’.
Nedostaje mi ono ‘’Šta ti se jede?’’, ili ‘’Idi do kupatila, čekam te u krevetu…’’
Nedostaje mi tvoj hedonizam koji ne volim kod drugih.
Nedostaju mi tvoja obećanja da ćeš manje da piješ i pušiš.
Nedostaje mi da te zasmijavam i osvajam pošto je to izgleda jedina profesija za koju sam predodređen.
Sve ostalo još moram da učim.
Nedostaje mi da ti grijem stopala rukama i da budem srećan zbog toga.
Nedostaje mi da ti čitam neobjavljene i nezavršene priče.
Nedostaje mi život kakav postoji samo u tvojim očima i nigdje više.
Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad…
Ako čitaš ovo nekad, čitaj polako, najsporije što možeš, riječ po riječ i od svih ovih nedostajanja sastavi našu ljubav.
Nedostaju mi godine koje nećemo provesti zajedno.
Nedostaje mi život koji nećemo proživjeti.
Nedostaju mi svi oni trenuci koje ćeš pokloniti drugom.
Nedostaje mi more na koje više nikad nećemo otići.
Nedostaje mi ono naše proljeće koje očigledno nećemo udahnuti do kraja.
Nedostaju mi naša djeca koju nećemo imati.
Nedostaju mi filmovi koje nećemo gledati.
Nedostaju mi tvoji snovi koje ćeš da prepričavaš drugima.
Nedostaju mi tvoji problemi koje će drugi da ti rješavaju.
Nedostaje mi sve ono što bi tek moglo da mi nedostaje da smo zajedno…
Nedostaje mi tvoje tijelo pored mog.
Nedostaje mi tvoje tijelo koje nikad nisam doživio kako treba.
Nedostaje mi da ti se dajem, da te radujem, da te usrećujem, da te gledam kako zadovoljna dišeš pored mene.
Kako se zadovoljno budiš i uspavljuješ.
Nedostaje mi da te ljubim po stomaku, leđima, butinama, tamo dole, svuda.
Nedostaje mi da te oslobađam dodirom.
Nedostaje mi da ti pričam šta ću sve da budem u životu.
Nedostaje mi da budem heroj u tvojim očima.
Nedostaje mi tvoja podrška i tvoje divljenje.
Nedostaje mi da ponovo budem najjači u tvom pogledu.
Nedostaje mi tvoj pogled kao moje najbolje ogledalo, ali to sam ti već rekao, sjećaš se…
Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame, a ti da ostaneš uzdržana, kao da ti ništa ne znači.
Nedostaje mi da mi kažeš da moraš da ideš, a ja da te zadržim, pa da ostaneš kod mene još puna četiri sata.
Nedostaje mi tvoje otmjeno odbijanje i način na koji mi to kažeš.
Nedostaje mi ono tvoje ‘’nismo jedno za drugo’’, i ono moje ‘’valjda se i ja nešto pitam’’.
Nedostaje mi tvoja ljubomora koju vješto skrivaš, a posle se odaš, kroz smijeh.
Ako nekad čitaš ovo, znaj da neće niko da te štedi, niko.
Život će te trošiti kao što troši sve i svakoga.
Snovi u koje se kuneš mogu da te izdaju na prvoj krivini.
Ljudi takođe.
Ali ne odustaj, nikako ne odustaj.
Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog života koji vrijedi odživjeti do kraja.
I obavezno se nadaj i voli, to je jedino što može da te održi.
Nedostaje mi uzbuđenje pred naš susret i razočarenje što nikad nisam stigao sve da ti kažem.
Nedostaje mi da budem uz tebe i kada nisi u pravu.
Nedostaje mi da te branim kada te napadaju.
Nedostaje mi da se razdereš na mene kada poludiš.
Nedostaje mi da ti pričam poeziju, pardon, da je izmišljam i prepravljam, u trenutku, onako kako nama odgovara.
Nedostaje mi da ti se žalim, na tebe, tebi, u trećem licu, pošto nemam kome drugom.
Nedostaje mi tvoje smijanje, tvoja strast za životom, muzikom, ljudima.
Nedostaje mi da mi kažeš da ti nedostajem…
Nedostaje mi tvoj neprestani smijeh koji traje i kada se zaustavi.
Nedostaje mi tvoja ležernost, tvoja opuštenost, otkačenost i ono tvoje čuveno ‘’ma lako ćemo’’.
Nedostaje mi tvoj zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja.
Nedostaje mi da te čekam i ispraćam.
Nedostaje mi da te ljubim, a ljubim te.
Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te.
Nedostaje mi da te volim, a volim te.
Ako nekad čitaš ovo, okreni, znaš, ma nema veze…
Nedostaje mi tvoj život, tvoje nade, tvoja očekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost.
Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji savjeti, tvoja mišljenja.
Nedostaje mi sve što je tvoje.
Nedostaje mi način na koji me posmatraš dok razgovaram sa tvojima.
Nedostaje mi tvoj otac, tvoj brat, tvoja majka koju nikad nisam upoznao.
Nedostaje mi tvoja soba.
Nedostaju mi tvoje čarape koje uvijek pomalo vise, a ti ih navlačiš.
Nedostaje mi tvoj stomak koji uvijek prikrivaš.
Nedostaje mi tvoja odjeća, tvoje torbe, tvoje knjige.
Nedostaje mi tvoj život i sve one stvari oko tebe koje ti ne primjećuješ.
Nedostaje mi tvoje pojašnjenje da smo samo prijatelji i da je zaljubljenost iluzija.
Nedostaje mi moje pojašnjenje da te volim i da je sve osim toga iluzija.
Nedostaju mi šifre koje samo mi razumijemo, mjesta kojima smo samo mi prolazili.
Nedostaje mi da te vodim svuda i da te pokazujem svima kao najljepši dio mene.
Nedostaje mi da te osvajam, svjestan da si vrijedna tog osvajanja.
Nedostaje mi način na koji me posjeduješ, praviš se kao da me nemaš, a dobro znaš da me imaš više od svih.
Nedostaje mi da me voliš.
Nedostaje mi tvoja energija, tvoja ličnost, tvoja volja.
Nedostaje mi tvoj šarm koji se ravna sa najboljim filmom.
Nedostaje mi spajanje, lakoća, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osjećam kad smo zajedno.
Nedostaje mi tvoja duhovnost, tvoja suština.
Nedostaje mi da mi se javiš prva, da me pozoveš, da se brineš o meni.
Nedostaju mi tvoje poruke usred noći.
Nedostaje mi da ti kažem da si najbolja stvar koja mi se u životu dogodila.
Nedostaje mi da ti kažem da te volim i da sam spreman sve za tebe da uradim.
Kad kažem sve, mislim na sve.
Nedostaje mi da budem bolji od svih, zbog tebe.
Nedostaje mi da budem luđi od svih, zbog tebe.
Nedostajem sam sebi onakav kakav sam sa tobom…
Nedostaješ.
kianamaiart
discoholicmusic
germansingergirl
jbbartram-illu
prguitarman
baratheonpilled
janainaart
